20. jula 1969. čitav svet je sa uzbuđenjem slušao vesti o iskrcavanju prvih ljudi na Mesec. Oni koji su imali televizore pratili su direktan prenos velikog događaja. Sliku sa Meseca preuzimao je radio-teleskop Parks u Australiji i prenosio je do Hjustona odakle se ona emitovala dalje, širom planete. Čitav događaj je direktno ulazio u istoriju

La nostalgie de la barbarie est le dernier mot d'une civilisation. Nostalgija za varvarstvom je poslednja reč svake civilizacije. (E.M. Cioran)

Što duže živim na Kubi, sve češće sećam se jedne slike sa svog prvog putovanja u Havanu. Bilo je leto, jedan od onih tipičnih letnjih dana sa popodnevnim prolomom oblaka, obično oko pet sati, kad svi idu kući. Bio sam u turističkom autobusu, na Petoj aveniji, i gledao kako kiša neverovatnom brzinom stvara baruštine. Vozač je skrenuo sa Pete avenije, glavne saobraćajnice ali i vrlo niske ulice u koju se voda sliva, i krenuo da nas vozi nekom od manjih, ali prohodnijih, ulica uzbrdo. I tu je, međutim, bilo velikih bara. Na jednoj raskrsnici nakupilo se dosta vode, kao i ljudi koji su sa mnogo optimizma i strpljenja čekali nekakav prevoz. Vozač je mogao da ih zaobiđe i poštedi, ali on kao da je ubrzao, ne obazirući se uopšte na njih, i pošteno ih isprskao mutnom kišnicom sa ulice koja se gotovo nikad ne pere.

Jedna od stvari koju svako ko provede dovoljno vremena na Kubi primeti jeste nedostatak civičke svesti. Na predivnom Trgu Sv. Franje (Plaza San Francisco) u Staroj Havani može se provesti divno vreme šetajući, ali to često podrazumeva slalom u cilju zaobilaženja gomila konjske balege. Propuštanje vozača ili pešaka u saobraćaju vrlo je retko, čak i poštovanje sopstvene trake. Vrlo često spori automobili kao da namerno voze u levoj traci. U Centru za ljudsku genetiku González Coro u Vedadu u čekaonici sam jednom sedeo oko pola sata, i brojao mrtve muve na podu, ali i na prozorima, dok sam gledao kako se ljudi guraju u nekoj vrsti stampeda, sa sve trudnim pacijentkinjama, da bi videli čuvenog doktora Olivu. U Centru za genetiku nalazi se jedan od najužasnijih WC-a koji se mogu zamisliti. Da bi postojala civička svest, prvo mora da postoji civis.

Lutajući po internetu već deset godina našla sam svoja omiljena mesta koja ne propuštam, skoro dnevno. Neka su nestala, svako se menjalo na bolje, prateći tehnologiju ili idejom izazivajući tehnologiju.Rado odlazim na dva posebna: edge i boingboing

 Na prvom od njih postavljeno je pitanje "What are you optimistic about?" na koje odgovaraju

 

He awoke and wanted Mars. (Philip K. Dick: We Can Remember It for You Wholesale)

Mitovi počivaju na činjenici da vreme i od najvećeg očaja napravi zanimljive priče. Sa protokom godina stvari koje su nam događale poprime tu patinu mita, kao što i starost i trulost gradova deluje privlačno. Odnosimo se sa mešavinom strahopoštovanja i divljenja prema Haussmannovom Parizu i viktorijanskim kućicama na tragovima bivše Imperije između ostalog i zato što imaju tu sreću da ono što ih je proizvelo nije sada i ovde.

Isti taj fenomen postoji i na ličnom planu. Nigde nisam bio nesrećniji i utučeniji nego za svoje četiri godine u Beču, a sada kad pomislim na Beč asocijacije su mi Maroni, Glühwein, sneg u okićenom i ukrašenom decembru, krugovi tramvaja jedinice i dvojke oko Ringstrasse uz gledanje ljudi, ukrasa i istog tog snega, pogled na Hofburg kada se sa Grabena skrene na Michaelerplatz, i, možda pre nego bilo šta drugo, most preko Dunavskog kanala koji me je vodio do kraja grada u kojem sam stanovao, most zvani Aspernbrücke.

o istoriji tolerancije, ratovima i razduživanju od zločina

Crkva Snežne Gospe nalazi se na putu između Petrovaradina i Sremskih Karlovaca, na području takozvane Tekije.

Sagrađena je u slavu pobede austrijske vojske nad Turcima 1716. godine. Ranije se na istom mestu nalazila mala kapela cistercitskog reda koju su Turci srušili 1526. godine, da bi na ruševinama podigli drvenu džamiju sa minaretom i prostoriju za derviše. Zato je i nazvaše tekija (na arapskom: odmorište). Posle Karlovačkog mira 1699. godine, isusovački red na istom mestu osniva kapelu Bezgrešnog Začeća Marijina. Današnja crkva je sagrađena 1881. godine, po projektu zagrebačkog arhitekte Hermana Bolea, zalaganjem opata Ilije Okrugića Sremca i dozvolom Josipa Juraja Štrosmajera.sa oltarima u katoličkoj, pravoslavnoj i protestantskoj verziji. Na zadnje kube je postavljen krst i polumesec kao znak da bogomolja pripada dvema religijama. Polumesec je položen ispod krsta, kao simbol pobede hrišćanstva nad islamom avgusta 1716. Po nekim izvorima, polumesec je i znak da se na tom mestu nekada nalazila džamija.Crkva ima dva tornja i tri zvona u jednom, a unutra se nalaze oltari za tri hrišćanske veroispovesti: katolički u pročelju, a pravoslavni i protestantski sa jedne i druge strane.Renovirana je 1976. godine.Postoji jedna zanimljiva legenda vezana za "Varadinski rat". Po njoj se na dan bitke, 5. avgusta 1716. godine, dan Snežne Gospe, digla strahovita oluja, koja je izazvala pad jutarnje temperature, pao je sneg i turska vojska se smrzla. Ovo je veoma uticalo na ishod bitke: princ Eugen Savojski je iskoristio vremensku nepogodu i po najcrnjoj noći je prišao Turcima iza leđa. U znak zahvalnosti, Snežnoj Gospi je podignuta crkva na tom mestu.(izvor:wikipedia)

"Nakon islamske revolucije 1979, Iran je postao republika, ali uz izabrani parlament i predsjednika, odlučujuću riječ u mnogim pitanjima i pravo veta na većinu odluka imaju vjerske vođe, na čelu s vrhovnim vođom (ovu funkciju je do svoje smrti 1989 obavljao ajatolah Homeini)."

-- sa Vikipedije

Baš mi je drago što nisam u Iranu, pa da ajatolah Al Hamnei ima ustavno pravo da se meša u poreski sistem, stavljajući veto na mišljenje ekonomskih eksperata u vladi...

Jedne večeri u Kišovom društvu sećaću se čitavog života. S njegove desne strane sedeo je jedan srpski filozof, a s leve jedan hrvatski pisac. Obojica su razgovarali, ali nisu uspeli da uspostave komunikaciju. Kiš ih je u jednom trenutku prekinuo i najuljudnije im rekao:
'Vi, dragi moj, vi ste idiot'; a drugome:
'Vi, dragi moj, vi ste budala'.

 

Zašto je (ako je) dobro biti državljanka Srbije?

Zašto je (ako je) dobro biti žena u Srbiji?

 

 

Kada istraživači javnog mnjenja pitaju žene Srbije jesu li u neravnopravnom, diskriminatorskom položaju one sa skoro 70% odgovaraju "jesmo!", kada isto pitanje pitaju muškarce oni u skoro istom procentu odogovaraju "žene neravnopravne?! ma kakvi - nisu!".

Govorite li jezikom predrasuda?

Imate li predrasude? Jeste li rob/inja stereotipa?

Na jednoj multimedijalnoj izložbi u Ženevi, umetnik je hiperrealno na jednom zidu napravio vrata na kojima je pisalo "Ovde mogu ući samo ljudi bez predrasuda".

I nema ko nije probao da uđe. Vrata su, naravno, bila nacrtana na zidu.

Nije problem kolike i kakve predrasude nosimo u sebi, problem je da li smo ih svesni i da li umemo da ih kontrolišemo.

Za sve koji ne mogu biti ovde (Hajligendam), za sve koje zvanični i veliki mediji ne obaveštavaju više.

Intervju Herberta Grönemeyera (pripremio BonnedDE)

Surabya Johnny sa lica mesta!

Izveštaj Zeke NS

Vesti BonnerDE

Fotografije obezbedila Dunjica

G8-TV povezuje grupe video-aktivista i pojedinaca koji hoće da izveštavaju o događajima u vezi sa samitom G8 u Hajligendamu.

POSLEDNJA VEST:
Hiljade demonstarnata iz raznih zemljaja pokušavale su sve vreme samita da blokiraju prilaze luksuznoj banji. Oni su se polako razišli i uklonili blokade, tvrdeći da je njihova poruka jasna.

"Dobro je što je bilo protesta, ali sada je na ljudima da ideju protesta ponesu kući. Mi kao potrošači imamo moć koju možemo da primenimo u svakodnevnom životu, a ne smemo da zaboravimo šta su ovde ovi diktatori pokušavali da odlučuju", kazao je jedan od demonstranta.