Skoro svi smo se, na razne načine, dotakli paradoksa vezanog za fikciju, izmišnjeno, gde:

- Umemo da gajimo osećanja prema izmišljenim osobama, životinjama, predmetima, pojavama, događajima

- Za izmišljeno, proizvod naše ili tuđe mašte, verujemo ili znamo da je izmišljeno

- Da bi smo gajili osećanja prema nekome ili nečemu taj neko ili nešto bi trebao ili trebalo da postoji.

Kao i mnogi paradoksi, još od starih Grka, i ovaj postaje manje paradoksalan kad u igru uvučemo vreme i sekvenciranje naših osećanja i razmišljanja kroz vreme, često merenim u kratkim intervalimo od nekoliko sekundi ili manje - jednog trenutka nam rade regioni u mozgu, u dominantnom maniru, zaduženi za mentalnu projekciju onog što može donekle i objektivno da postoji. Ili, "radimo" na apstraktnijoj verziji objektivnoj u našem mentalnom svetu. A onda, sledećeg trenutka, pažnja može da nam se pomeri bliže stvarnoj ili izmišljenoj pojavi, manje apstraktnoj, konkretnijoj, stvarnom liku iz života ili filma, na primer.

ali ne aždahu nego srpskog kandidata za Oskara.

UPDATE: Ubijen je i kandidat. Sada je Sv. Georgije novi kandidat... 

E baš sam se nasmejao. A šta drugo? Ima li u ovoj zemlji jedna stvar koja neće da se izrodi u međunarodni skandal. Naravno, sve zbog "brige" za čistotu srpskog filma i jezika.

Prenosim najzanimljivije delove iz novina: 

ZABRINUTI da će srpska kinematografija, već na startu ispasti iz trke za “Oskara” za najbolji strani film, producent i režiser ostvarenja “Sveti Georgije ubiva aždahu” Srđan Dragojević, osporava i kandidaturu već izabranom filmu “Tamo i ovde” Darka Lungulova. Razlog njihove brige je, kako kažu, što je trenutno zvanični predstavnik za “Oskara”, jer dijalog nije prvenstveno na jeziku zemlje porekla, već je dodatni, engleski jezik preovlađujući.

           Pokušavate da pošaljete SMS poruku ženi ili mužu ili švalerki, ali bezuspešno. Svaki put kada pokušate da pošaljete poruku, vaš telefon se ugasi. Prvi put, drugi put, treći put. Već počinjete da osećate neko pritiskanje u grudima, cupkate nogama. Četvrti put, peti put. Svaki put kada upalite telefon, iznova počinjete da pišete poruku. Počinje da vas svrbi leva potkolenica,

Pogledah danas deo reprize ulaska u kuću Velikog brata. I nametnulo mi se nekoliko zaključaka i još više pitanja. Prvo, biće nemoguće gledati B92 jer je strah od iskakanja Mace aka Jojštovolimdasedernjamičešem iz TV kod mene previše veliki da bih ga prenebegla zbog informacija za koje se još uvek obraćam samo ovom kanalu. Marijanu, odmilošte Maru ne smem da komentarišem pošto Žmua nešto duša boli za njom, pa eto.. poštedeću je. A i ona voli da se dernja. No, povratak Velikog brata na B92 izgleda da će doneti nešto novo. SEKS!

Policija je na svakom ćošku u centru, od dvojice-trojice, do većih grupa, od po sedam-osam njih. Smeše se, ljubazni, al' se ne osećam ništa bezbednije. Naprotiv. Pomislih, ako sretnem više od dva prijatelja i zastanem sa njima, možda i mene privedu, što kršim zabranu okupljanja. Kad već ne mogu da zaustave divljake da nasrnu na najavljenu povorku, sada mogu da se iživljavaju koliko hoće.

Najgore je što ne vidim da ikome to ozbiljno smeta.

update 22. septembar:

Ubij, zakolji, da drugi ne postoji

Impotentna država,

Posle  nekoliko dana, pazljivo i hladne glave (ukljucujuci i svoju) treba videti sta se sve zbivalo oko Parade ponosa, i kako je ko odigrao. Sad mi se cini da su ulozi bili mnogo veci, nego sto se u prvi mah cinilo.
I dalje bih mislio da je drzava bzropleto poklekla, da nisam na radiju cuo stav  branilaca svekolikog Srpstva “da je odlaganje Parade ponosa pobeda,  i  samo PRVI korak na putu rusenja pro-evropske vlasti, i da ce taj proces rusenja biti obavljen gde-na ulici.”
I dok sam cekao zeleno svetlo na semaforu, sinulo mi:

Čitam i ne verujem. A trebalo bi da verujem jer miriše na istinu.

Žene nisu više tako srećne kao što su bile do negde 1970 godine kad su se uglavnom bavile domaćinskim poslovima, a muškarci su danas srećniji. Kažu feminizam i te fore usrećili muškarce više nego žene (ako će ih ikad?). Kažu da nam nije lako. Još uvek smo mi ti (čast izuzetcima) koji vodimo računa o kući, deci, kuvanju, brisanju prašine, usisavanju, kupovini i plus (i plus) radimo, usavršavamo se, gradimo karijere i sav taj stres nosimo sa nama gde god bili.

1 - Slaba i nemoćna

2 - Totalitarna i represivna

3 - Glupa i nesposobna

4 - Uplašena

5 - Nacionalistička i konzervativna

6 - Sve navedeno

7 - Nije važno

(odgovor ništa od navedenog ne nudi se jer je nerealan)

Ovo je blog o Stradiji, u kojoj se K ispred I pretvara u Ц.