Svaki put kada se okupi nasa vesela trojka,

(moji sinovi i ja), to je praznik.

Tako je i sada.

Kada smo se u subotu konacno sastavili,

posle divnog dana provedenog u raznoraznim

aktivnostima, svako na svojoj strani, i poceli da

planiramo ostatak noci kao ultimativnu zabavu pretresanja

dogadjaja od poslednjeg susreta, preslusavanja nove

muzike i umerenog uzivanja u hrani i stimulativnim tekucinama,

zapazih skupljene obrve na licu mog starijeg...

Razlog je bilo obavestenje o prispeloj posiljci...samo je progundjao:

sta

Htedoh samo da skrenem pažnju onim čitaocima bloga kojima su ekonomija i investicije interesantne teme na ovogodišnji EM20 izveštaj Price Waterhouse Coopers - 20 najatraktivnijih "tržišta u razvoju" ("emerging markets") za investiranje, za oblast proizvodnje i za oblast usluga, na svetskom nivou (sa specifičnim skupom kriterijuma, gde npr. bruto nacionalni dohodak nije glavni faktor).

Razlog koji je čak i blog-lenjivca poput mene naterao da se oglasi u ovoj formi je to što je Srbija na trećem mestu u kategoriji proizvodnje, posle Egipta i Bugarske, a sedma u uslugama (1. Poljska, 2. Čile, 3. Rusija, 4. Rumunija, 5. Bugarska, 6. Slovačka), gde je u obe kategorije napravila ogroman skok u poslednjih nekoliko godina - 2004. godine je u obe kategorije bila ispod 20. mesta.

E zemljo Srbijo!  Hoćemo u Evropu a ne možemo da napravimo ni pristojnu bioskopsku salu. Evo na sajtu www.filmski.net čitam vest da se uskoro u Zadru otvara multipleks Cinestar (pored onoga u Zagrebu i Rijeci) koji će imati šest sala (skoro 1000 sedišta), "wall to wall" platna, Dolby Digital Ex i DTS, i 3D tehnologiju.

A šta mi imamo? Gomilu u bescenje rasprodatih sala "koznakome", par preuređenih štala, dve kongresne dvorane, nešto nazovi lažni mutipleks, i jedan jedini pristojan bioskop na Banovom brdu - Roda.

Odmah da kažem da tom čoveku koji drži Rodu treba podići spomenik. Bez obzira na to što živim u Višnjičkoj banji, meni nije teško da odem autobusom 23 na Banovo brdo da bih uživao u filmu. Pre toga besplatno rezervišem kartu, dođem malo ranije, popijem toplu čokoladu i odgledam film u više nego pristojnim uslovima.

Isabelle( poklanjam svim ženama na blogu ovu pesmu)

Danas, sretnem nekog koga poznajem površno,otprilike smo samo na "zdravo",dok sam podnosio zahtev za neke dokumente u opštini .Pozdravimo se I čovek me pozove na piće, da počasti, eto žena mu se porodila , rodila treće dete. Odemo u obližnji kafić , naručimo I vidim on nešto onako utučen, ne deluje

Juče je u turskom Službenom glasniku osvanulo dugo čekano (mesecima) obrazloženje ustavnog suda za poništavanje amandmana, koji je u (površnoj) štampi dobio nadimak "amandman o maramama". Ova (zaista) istorijska odluka ustavnog suda je u (manje površnoj) zapadnoj štampi okarakterisana "pravosudni puč". Taj izraz dobija punu jasnoću čitanjem dvadesetak stranica ove pravničke akrobatike.

Država je ove godine izdvojila sredstva za stipendiranje čak 500 domaćih studenata koji su upisali studije na nekom od univerziteta u zemljama EU, uz obavezu da se nakon završetka studija vrate u Srbiju. Svrha ovih stipendija je klasična investicija - ulaganje u obrazovanje stručnjaka koji će po povratku u našu zemlju, primenom znanja i veština stečenih na referentnim ustanovama u inostranstvu, doprineti razvoju Srbije. Nacionalni projekat par excellence!

Kad, ne lezi vraže, sve je pošlo naopako - ciljevi ostali zatureni, sredstva ostala nepotrošena, stručnjaci ostali bez usavršavanja, a zemlja će, izgleda, ostati bez stručnjaka... Dakle, priča je sledeća:

Predsednik Tadić je ,nakon niza godina stidljivog odnosa Srbije prema svojoj antifašističkoj borbi, 20. oktobra u Beogradu i 21. oktobra u Kragujevcu odao i dužno priznanje svim onima koji su se borili protiv fašizma. Na taj način Srbija se ponovo vratila u društo velike antihitlerovske koalicije, odakle se pomalo sama bila isključila.Time je pokazala i da vrednosno pripada savremenoj Evropi i da je tokom 2.svetskog rata sebe ugradila u njene temlje.

Odajući poštu žrtvama fašizma, ali i svim žrtvama i žrtvama svih naroda  na ovim prostorima Predsednik Tadić

Je l’ znaš šta vidim kada pogledam Srbiju? Vidim zavist!Vidim bes! Vidim mržnju prema svemu uspešnom. Ne smeta, meni, u Srbiji, dragi moj, ni siromaštvo, niti zagađen vazduh, niti zatucanost, koliko mi krv siše taj prezir prema lepom. Dobrom. Uspehu. Sreći. Nasmej se i ubiće te. Poješće te aždaja koju i ne vidiš; samo reci, pokaži se i već će svi sve znati o tebi.

- post posvećen SAJMU KNJIGA, sa  predlozima za prevod nekih autora i njhovih knjiga, a do sledećeg Sajma knjiga u Beogradu 2009., verujem da su ti prevodi iz kategorije "neće da se baci i ne može da škodi", i da ne bi bilo loše da se čitaju i na našem jeziku -

Ako pažljivo slušate ljude primetićete da kao da nekako VOLE da daju sud o pojedinim temama i  stvarima, smatraju da (naravno!) na svoj sud imaju pravo i izriču ga često s lakoćom koja ponekad zapanjuje. Ništa "možda...", nema "čini mi se.." ili "mislim da sam čitao/la...", a nikako ili sasvim retko "ne znam, nemam stav, ček` da vidim...". Manje-više svi ti sudovi imaju nekakve veze ili sa moralom ili sa politikom ili sa nekakvom "socijalnom dimenzijom" ili sa religijama, pravima i pravdom. Sledeća stvar koju možete primetiti je da posle izricanja suda o nečemu (nekome, ičemu) teško da može biti ikakvog dijaloga među sagovornicima, nekako stvari postaju "lične" (bez prave potrebe) i u suštini - komunikacija o onome što je predmet suda - prestaje.

Milan Kundera

Danas, oko 16.00 sati, student Milan Kundera, rođen 1. aprila 1929. godine u Brnu, došao je u ovu stanicu kako bi saopštio da jedna studentkinja treba da se tokom večeri sastane sa izvesnim Miroslavom Dvoržačekom. Potonji je pobjegao iz vojske, a lani u proljeće je ilegalno boravio