U Novom Sadu u samo tri poslednja dana dogodilo se sledeće:
- policajac „privatno" zaposlen kao obezbeđenje u jednom lokalu ubio je drugog policajca, takođe „privatno" zaposlenog na poslovima obezbeđenja u istom tom lokalu
- u kontejneru pronađena je mrtvorođena beba uvijena u najlon kesu
- šesnaestogodišnji dečak verbalno je napadnut a potom i pretučen u gradskom prevozu samo zato što je mađarske nacionalnosti
- u najužem gradskom jezgru srušila se zgrada koja se nalazi pod zaštitom države i umalo pobila prolaznike

Ovdašnji „mediji" ove događaje po običaju iskoristili su da brže-bolje pod odrednicama „skandalozno, strašno, užasno, i tsl." pokušaju da povećaju vlastitie tiraže. Opozicija je, očekivano, optužila vlast kao krivu/odgovornu za sve navedeno. Vlast, s druge strane, konstatovala da je neposredan uzrok navednog upravo u dojučerašnjoj neodgovornoj vladavini današnje opozicije... i tome slično... i tako dalje... i tako u beskraj...

 

Prisluškuju nam Predsednika države!

Prisluškuju nam Ministra vojnog!

Sedam zlatnih pitanja kriminalstike glasi:

1. šta,
2. gde,
3. kada,
4. kako,
5. čime,
6. ko, s kim,
7. zašto.

PROGLAS

Osnivamo partiju –BANACKI  PACOVI. Stranka ima da bidne lokal patrijiocka.

Nećemo da se bavimo sveckom politikom ni domaćom.

Samo da ljudi bolje živu.

Na čelo parije da budem ja doživotno i bata Đole kao zamenik.

I nema da se kraducka i pobegne na Sejšale ima da se ostane ovde.

ČLANSTVO

1.Da postane član može ko oće.

2.Svi su dobrodošli ; i Srbi i Mađari i Rusini i Slovaci i Makedonci iz Jabuke i Romi i sve nacije koje žive u Vojvodini.

3.Jedini uslov je da se oseća

Nazvala ja mamu pre neko veče i tako, zapitkujem je koješta o prošlim vremenima i ljudima, a nju ta moja pitanja, uglavnom, nerviraju. Kaže: "Šta će ti to? Nećeš, valjda, o tome da pišeš?" Lažem je da neću, nego eto da nam razgovor što duže traje. I padne mi na pamet da je pitam kako su se pomirili ćale i Vito. Prve komšije, bre, živeli k'o jedna kuća, a zavadili se, samo krv što nije legla!

Sećam se kad su se posvađali da je bilo grozno i da smo ih jedva razdvojili da se ne poubijaju. Sećam se i razloga, Vitova snaja dobila neko ljubavno pismo, a on osumnjičio

 "...Teokratija ?????...!!!!!

 U kakvoj mi to zemlji   živimo?

ZAKON O DOPUNI  ZAKONA O RADU

(“Sl. glasnik RS” br. 54/2009, 17.07.2009. stupio na snagu 25.07.2009. )

 Član 1

“ U Zakonu o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05 i 61/05), u članu 116. posle reči: "za vreme prekida rada" dodaju se zapeta i reči: "odnosno smanjenja obima rada".

 Dodaju se st. 2. i 3.  “

Dopunjeni član zakona sada izgleda ovako :

We lose time when we sit and wait for the phone to ring. We lose time when watching the water boil for coffee and tea, looking for the keys, standing in queues. This blog will take me an hour to write - and where will that hour be tomorrow when I wake up and find that we have moved into summer time?

In the fall, when we gain an hour moving back into normal time, most of us use it to sleep. Either that, or we get up artificially early and say to ourselves that we have a much longer day in which to be Productive! But the change usually happens on Sunday so the extra hour is generally used in idleness...

Davne 1996. godine, pred izbore, glavni trač po gradu Nišu bio je o knjizi koju je izdao, u to vreme. Mr. Mile Ilić. Knjiga se zvala „Oči istine“. Ta knjiga je oličavala autokratski pristup političkom životu u Srbiji, posebno u Nišu. Pisali su se hvalospevi, veličala intelektualna snaga mr. Mileta Ilića. Samo mali broj pravih intelektualnih gromada mog grada imalo je snage da ukaže na pogubno dejstvo takvog narcisoidnog pristupa političkom životu, koji određuje sudbinu svih nas. Većina kvazi intelektualaca je aplaudirala i pomno čekala da skupi koju bačenu kosku neprikosnovenog vladara grada Niša. I onda se desilo da loše procene budu kažnjene katastrofalnim rezultatima SPS-a. Personifikacija svih promašaja bio je Mile Ilić.