Сигурно је да нас чека далеки пут, али... има људи, дана, ситуација... који нас изнова подсећају да смо већ далеко одмакли од понора иза нас... 

Од мене једно велико хвала. Нарочито ако се сетимо "шармантног" претходника.

Dok srčem prvu jutarnju kafu …

Srk ...

Dok srčem prvu jutarnju kafu i čekam da poskupi 14 %, listam novine, pa tako saznajem sledeće vesti ...

Srk ...

Vlada je obećala penzionerima da će bolje živeti 2025 god...Za mene je ovo širenje optimizma ...

Srk ...

Uskoro bi vladajuća koalicija mogla doneti konačnu

a

- Neki direktori od najbliže familije ...najviše vole firme ćerke.

- Batina ima dva kraja ...a vlast će svojom politikom omogućiti gradjanima da sastave kraj sa krajem.

- Vlast je končno shvatila da su nam promene neophodne ...bar kad je rezolucija o Kosovu u pitanju.

- Vuk dlaku menja ...a rezoluciju će tek ako

 http://blog.b92.net/text/23039/TESKO-BOLESNA-DECA-UMIRU-POLAKO-I-NIKOGA-NIJE-BRIGA/

ne znam koliko meseci posle petog oktobra, imala sam tada dve radnje sa plemenitim metalima, nije mi izlazila iz glave jedna rundekova pesma... pevao je nešto o tome kako on nije sluga i kako neće na koljena, nikad od sada....tada je osećaj da nije više bitan pojedinac, nije bitan mali posao nego samo veliki, nije važan čovek nego lanac i tako dalje,  bilo novo osećanje. možda je pojedinac kreten, ali taj kreten od pojedinca je bio nekako važan, podrazumevalo se da je važan. da je važna jedna radnja, jedna trafika, jedan život, jedna priča, a ne šoping mol, ne korporacija

Dok srčem prvu jutarnju kafu ...

Srk ...

’’ Dinar i dalje pada...’’ ...razmišljam ja onako sam za sebe, dok gledam kako dinar pada sa šestog sprata novobeogradskog solitera,koji sam upravo bacio muzičaru sa trubom...Jeste da je još rano za ustajanje...ali možda je on mislio da je vreme da se konačno razbudimo...Sad možda to i nije

Postoje momenti u ovom našem gradu kada se u gradu misteriozno otvore portali svetova i kultura i kada grad postane jedva velika i posvemašnja planetarna - Pachanga, жураја kolokvijalno. 

Nedavno su nam bili drugari iz Hrvatske, naseljeni sada u Rijeci, inače rodom  iz Zapadne Slavonije, iz dela koji je razoren bio ratnim sukobom. Nisu nikada bili u Srbiji, i o Srbima su se borili da ne misle onako kako im je okruženje nalagalo: kao o zlim ubistvenim četnicima koji haraju iza ugla spremni da ih pojedu i raščereče. Moji drugari pripadaju onoj generaciji koja je bila dovoljno stara da se rodi u Jugoslaviji, ali previše mlada da bi shvatila ratnu stihiju što im umalo nije razorila živote a jeste razorila okvire društva u kojem su otpočeli svoje mlade živote.

Tek, kada su sišli s druma, s ovu stranu Zapadne Civilizacije i Sveta, uprkos napetosti i uzbuđenim iščekivanjima da se dogodi najgore kada upadnu u ruke ovog genocidnog Naroda, drugari su našli nešto sasvim drugo - opušteni, srednjeevropski gradić, s prelepim ženama i nasmešenim momcima, grad dobroćudnih i pitomih ljudi, spremnih i ornih uvek za Pachangu.

   Kako da preživimo radeći tri dana godišnje?

  Ako ste pozvali majstora da vam popravi nešto po kući videćete da to nije moguće bar u skorijoj budućnosti.

  Jer, sutra počinje cvetna nedelja.Ne valja se.Ne radi se naravno ni na veliki četvrtak,veliki petak , ne radi se ni na veliku subotu a o Uskrsu i da ne pričamo.

  Takođe nije valjano raditi ni na Svetog Iliju,Svetu Petku,Ognjenu Mariju , Svetog Aranđela, Sve svete .

  Crkveni kalendar je pun velikih i sitnih svetaca. Svaki drugi dan je crveno slovo.

  Ne pomaže ni ako majstoru