U najnovijem, 91. broju satiričnog časopisa "ETNA" (http://www.etna.dencic.com/), koji već desetu godinu uspešno uredjuje i postavlja na internet književnica Vesna Denčić, objavljena je porodično - otadžbinska drama 'AJDUKOVIĆI. Radi se o crnoj komediji situacije,

 Svaka sličnost sa ličnostima  čija imena  vam mogu posle gledanja stripića pasti na pamet je isključena. Ako vam ipak neko ime padne na pamet i dotakne vas, onda je to vaš problem, znači da ovu zajebanciju shvatate za ozbiljno, uzmite jedno pićence i ajde opustite se, sutra će biti neka nova ... Ama ovo su samo španska sela ... ! U Španiji, naravno ... 

 

 

Bila je pećina na južnoj padini brda obrasloj gustom šumom a ispod, prostrla se dolina sa neukroćenim pašnjacima gde su biljožderi koristili prednosti obilnog zeleniša a mesožderi kapitalizovali produkte bogatog botaničkog prirodnog okruženja čime je neophodna ravnoteža u lancu ishrane prilježno održavana. Onda slede već poznata događanja zabeležena u istoriji planete, pećinu je naselio Praotac sa plemenom.

Grad Beograd je sada opredeljen nedvosmisleno protiv divlje gradnje. Nevidljivi gradonačelnik je pustio onog Vesića da to kaže javno i obavesti građane da će borba  protiv nelegalne izgradnje koje kuda po gradu biti nemilosrdno zaustavljena. I bez obzira o kome je reč nemilosrdnost će prema svima biti primenjena.

I onda, a u skladu sa takovom namerom gradskih dužnosnika objaviše oni pre neki dan da će u naselju Ledine, u Beogradu, biti do temelja porušen nelagalno sazidan objekat i odmah tu, na tom mestu grad će izgraditi park, zelenu površinu za dobrobit okolnog stanovništva a koje će (stanovništvo) odahnuti posle terora koje je preživelo dok je ona nelegalna, divlja tvorevina maltretirala i uznemiravala okolinu umanjujući joj estetiku i obarajući na leđa onaj prekrasni ambijent.

a

 

Življenje ovde na klizavom rubu između kapitalizma i socijalizma ili socijalne države bilo je u vreme posle Drugog svetskog rata ne sasvim jasno, država je trgovala i menjala dobra po svetu i učinak je bio po kapital modelu a unutra sve je bilo na rečima o zajedničkom i socijalnom, humanom i rečeno je tada da je dostupno svima. Novac je bio društveni te ga je država delila sa ciljem da

Šta je javni interes posebno u urbanizmu, u urbanoj matrici ali i van gradske strukture, negde u pejsažu? To je kada ima stvar koja se tiče svih ljudi u gradu ili na planini a obuhvata sve što je bitno za njihov opstanak, život i funkcionisanje uobičajenih a neophodnih rutina. To je Infrastruktura, zelenilo, ulice i trgovi, javne zgrade poput škola, dečijih ustanova, zdravstvenih ustanova, spomenika kulture i istorijskih utočišta gde se prošlost i dotadanje stvaralaštvo naroda čuva a ne treba zanemariti ni one zgrade gde se događa kultura a treba da je dostupna svima.

Naravno uvek postoji neki nenaglašeni ali prisutni konflikt između različitih viđenja, bilo da se radi o potrebama, moći i kapacitetu ljudi da razumeju šta je preče i da se usaglase, stvarajući savremenost koja im je potrebna ali i da poštuju ono stvoreno pre njih. Onda treba da je država sa svojim zakonima prisutna i obavezna da usaglašava nesaglasije među građanima ali i nerazumevanje i oprečna mišljenja građana i vlastonosaca i neprekidno upozorava na značaj javnog interesa kako bi grad opstao. Ali, dali je baš tako ovde, u ovom gradu, Beogradu i zemlji Srbiji.