Čemu priča ko je 05.oktobra 2000-te bio sa koje strane ?

Čemu pitanja ko je kriv što nije ostvaren „Ugovor s narodom“ ?

To je ustvari bilo „Pismo o namerama“  na koje je narod stavio svoj potpis malo kasnije, ali su neki potpisnici pisma (ugovora ) već tada imali preča posla.

Sada su opet svi na istoj strani. Istina nisu se svi dobrovoljno našli na toj poziciji.Neki su radosno dočekali taj trenutak, nekima je svejedno kuda ih meću, nekima nije pravo ali se ne pitaju za mišljenje. Bio sam medju onima koji su verovali da će 06.oktobar ipak doći, kad, tad.

Prevario sam se.

Neće i ne može, jer je nestao i onaj 05.oktobar.

Sve njegove tekovine i rezultati (ako ih je uopšte i bilo ) su nestali.

Čovjek koji je predvodio tu „revoluciju“ je ubijen, skrajnuto je s očiju naroda  sve što može da podseća na njega, svi njegovi bliski saradnici denuncirani, satanizovani i uklonjeni iz političkog života, a svi oni (koji su živi ) za čije uklanjanje s vlasti se borio vraćeni na „posao“.Ostalo je samo sjećanje, samo emocije.

Prošlo je devet godina od demokratskih promena, dovoljno da se promeni šta se promeniti moralo, ako se htelo i moglo.Možda je više moglo da se više htelo, a možda se i htelo ali nije moglo? Zašto, i nakon 9 godina demokratske vlasti ne uspevaju da stvore demokratsku, funkcionalnu i efikasnu državu. Šta je sve obećano, šta  iznevereno, šta je ostvareno, šta  sve nije? Šta su uzroci i razlozi da je tako kako jeste, a nije kao što bi trebalo i kao što je obećano?

Da li je problem što smo imali velike koalicije na bazi zajedničkih interesa stranački rukovodstava, a ne na bazi programske bliskosti.

Da li su i koliko deca pojela svoju revoluciju, da li su i koliko godine pojeli skakavci- stranački kadrovi skačući po lestvicama vlasti i UO, umnožavajući tako enormno administraciju?

Srbija je izgleda podeljenija no što je odavno bila. Nema tog pitanja i teme koja nije iskorišćena za produbljavanje podela i eskalaciju nasilja kao opasan način obračuna sa drugom stranom.

Biće da je glavni problem u tome što nećemo pa zato i ne možemo ili , bolje rečeno, što ne mogu da se  «zdogovore».

I kao što reče Ružica Đinđić «Kad bidemo jasni sami sebi, shvatiće nas i drugi.»

Zato nije zgoreg da se podsetimo šta je Milutin Garašanin o srpskom nacionalnom karakteru napisao još davne 1892.godine:

  “Кажу да је некада - у оно старо време када је Бог већ био створио људе и поделио их на народе онако како ће најбоље један другом очи повадити

 jelena milić:

sutra je 5 godina od ubistva gardista u topčideru. toliko o nezavisnom sudstvu i kontrolisanim obaveštajnim službama u srbiji 2009

ja:

dok se ne sazna istina
gledaću na vojsku srbije kroz taj dogadjaj...

sve što urade, ili ne urade
biće u mojim očima vezano za ubistvo gardista....
as simple as that!

Obojeni program je bend koji kao da poslednjih meseci dozivljava svoju drugu mladost. Posle "Aviona" u novom ruhu, koji su se proletos posteno izvrteli na talasima manje-vise svih relevantnih radio stanica u Srbiji, prosle nedelje je njihov odlican novi snimak, Go-go, debitovao kao novitet na osmom mestu domace liste Diskomera Studija

U intervjuu za francuski list „La Dépêche du Midi", koji izlazi u Tuluzu, roditelji ubijenog Brisa Tatona izjavili su da je njihov sin bio žrtva militantnih nacionalista koji su nameravali da terorišu učesnike gej parade:

„Među 11 osoba uhapšenih posle agresije su jedan arhitekta, studenti prava, sinovi iz dobrih kuća. Prema informacijama koje smo dobili na licu mesta, reč je o militantnim nacionalistima koji su nameravali da terorišu učesnike gej parade, koja je otkazana. Ti divljaci, politički izmanipulisali od ekstremista koji se protive ulasku Srbije u Evropsku uniju, krenuli su zato u lov na drugi plen, po mogućstvu na strance", rekli su roditelji Brisa Tatona.

"Rukovodstvo RTS-a odlučilo je da u Novom Sadu formira dopisništvo Medijskog javnog servisa Srbije.

Za vršioca dužnosti šefa dopisništva, zadužena za organizacioni i komercijalni deo poslovanja, određena je Dina Kurbatvinski Vranešević, dugogodišnja radnica RTS-a koja je potom dve godine bila i direktor Radio-televizije Vojvodine.
U Vojvodini naša kuća trenutno ima četiri dopisništva: Vršac, Zrenjanin, Kikinda i Pančevo, sa ukupno 28 zaposlenih.
Postojeća saradnja RTS-a i RTV-a je korektna, razmenjuju se informacije, emisije i prevaziđeni su problemi  oko

Po nedavnom Cisco instraživanju i statistici Britanci su zaključili da im broadband (velika propusna moć priključaka na Internet) kaska za potrebama, kako sadašnjim tako i sve važnijim potrebama bliske budućnosti gde ekonomija znanja postaje sve važnija opcija razvijenog sveta, a od sve manjeg broja preostalih opcija.

Manje razvijenim zemljama broadband nudi šansu da naprave kvantni skok u napredku. Iako su ovakve šanse pseudo-periodične Internet spada u jedinstvenu i ne tako čestu, generacijsku šansu gde je:

- Neka prosečna, društveno-vrednosna mera onoga što nam nudi Intenret daleko ispred ostalog. Pomalo tendiciozni, iako ilustrativni primer koji mi pada na pamet je neko ko vozi kamion po Srbiji u poređenju sa nekom drugom osobom koja ume da pravi PowerPoint prezentacije pa nudi usluge celom svetu. Mislim da nije potrebno upoređivati razlike u cenama infrastrukture, prodaje usluga, marketinga, održavanja, upravljanjem rizikom i ostalom. Čak i da svima trebaju usluge prevoznika u Srbiji radi se o "sporom" tržistu koje je i do hiljadu puta manje od tržišta office-automation ili marketing usluga.

- Internet je ultimativno strategijska igra po svim dimenzijama.

Borba protiv nasilja je prioritet i važnija je i od evropskih intergacija i svakog drugog pitanja u Srbiji danas jer nasilje konsekventno vodi u fašizam, rekao je Tadić novinarima u centru Beograda. On je na Trgu Republike položio cvet i upalio sveću u znak sećanja na Brisa Tatona, francuskog državljanina, koji je na smrt pretučen Beogradu.

"Vidim neprekinutu nit između nasilja koje se dešavalo devedesetih, zverskih zločina na prostoru bivše Jugoslavije, podrske štrajkovima Jedinice za specijalne operacije, političkog jezika koji je proizvodio bes prema takozvanim izdajnicima

Tekst je napisao Galeb pre tri dana.

 Ne znam kako da započnem ovaj tekst, pa ću jednostavno da krenem i da sročim nešto u jednom dahu, jer imam veliku potrebu za tim. Ne zamerite mi, slobodno komentarišite, želim da znam da li imam istomišljenike u ovome. Možda grešim, u tom slučaju me ispravite. Hvala na vremenu...

Pišem, jednostavno, u trenutku velikog emotivnog revolta. Prosto, ni sam više ne znam, šta mogu i šta smem da uradim, ne bih li se pobunio, dao svoj glas, a na drugoj strani, da ne moram da se plašim za život zbog svojih stavova. Plašim se da "talasam" i da slučajno "provociram" neke ekstremne grupacije, pojedince i ostale varvare, kojima je dozvoljeno da na ulicu iznose svoje kućno vaspitanje. Ništa drugo do kućno vaspitanje. Organizovan kriminal i lobiji u ovoj zemlji ne postoje, budite ubeđeni u to. U suprotnom, ne bismo imali ovo na ulicama. Lobi znači strategiju, znanje, obrazovanje, političku moć, dugoročne ciljeve, itd. Samim tim, prebijanje ljudi po ulici, bili oni stranci ili obični građani sa drugačijim mišljlenjem, dovelo bi celu jednu strategiju i mnogo novca u pitanje. Niko, pri zdravoj pameti to ne bi dozvolio. Dakle zaključno, ovde toga nema, ali čega ima? Ja ne znam, ali ću probati da sročim šta ja mislim...