„Puška okačena na zid u prvom činu, u trećem činu mora da opali"

 Mada u „najboljim godinama“ još uvek ponekad umem sebi priuštiti i malo nepatvorenog mazohizma, kao obavezni trening krvotoka, želuca, logike, strpljenja i sveopće izdržljivosti.
Odmah da se razumemo – tu ne spadaju povremeni „Ko izdrži duže“ ekscesi slušanja narodnjaka s prijateljima u kojima, a što to ne reći -  često pobeđujem.

EDIT: morala sam da otkljucam jer me neki blogeri zamolili da to uradim zbog dobrobiti covecanstva.

Al ja imam tolko posla pa ne mogu da komentarisem puno...obaveze

Linkujem vam tekst LAURA A. MUNSON iz New York Times-a koji sam procitala jutros. Procitajte ako smete. Ja sam isla do kraja i ne kajem se.

Those Aren't Fighting Words, Dear

Pre par godina dobio sam pozivnicu za predavanje na temu “Lideršip i Humanitarni Rad“ od jednog udruženja čiji sam višegodišnji drug član. I ova pozivnica, kao i mnoge slične, bi završila u košu i ne bi ozbiljno bila uzeta u razmatranje i moguće pohodovanje, samo da nije bilo imena predavača – Bil Klinton. 

Pored predavanja bila su predviđena i dva susreta sa Mr. President-om, kako je stajalo u kraćem upustvu i satnici predavanja, a planirana za pre i posle predavanja. Lepo... baš lepo, mislim se nešto u sebi, biće to idealna prilika da postavim par pitanja oko vojno humanitarne akcije koja se odigravala na tlu Srbije u vreme predsednikovanja Bilija, a sve u laganoj koktel atmosferi.

 Ili uvreda ljudske inteligencije?

Vest br. 3.

 Sve više korisnika narodnih kuhinja

 Izvor : -  B92 Beograd,  5. avgust 2009. | 15:58 |

“ Zbog zatvaranja velikog broja preduzeća usled ekonomske krize sve više ljudi koji ne mogu da se prehrane potražilo je obroke u narodnim kuhinjama. “

Ispovest jedne korisnice narodne kuhinje:

“Idem, kupim hleb, ima i dve mesare, stanem malo prema izlogu, pogledam ako to utiče na moju jetru što stanem i malo pogledam, neću više. Od čega da budem gurman? Ti stresovi svakodnevno što nemam od čega da živim, a radila sam 35 godina, otišla mi je jetra i sve mi je otišlo od stresa”.

 iliti Dojenje u Srbiji, teorija i praksa- naše iskustvo

Bas nekako pred 57 godisnjicu rodjenja, Zorana Djindjica je spomenuo Sinisa Vucinic, samoproklamovani cetnicki vojvoda koji kako sam priznaje obozava Slobodana Milosevica, clan JULa i ko zna kojih jos partija mraka. Prica on tako, ovih dana, kako ce ubiti Zarka Koraca i Milosa Vasica bas kao sto je ubio Zorana. Slucajno ili ne, tek drug vojvoda bas pred pomenutu godisnjicu kao da je hteo da nas podseti od kakvih je ljudi nastradao Djindjic. Sto rece Zoran Zivkovic, ubili su ga pacov, prevara, budala i razna vucinicevska bratstva. 

Ne znam na sta bi licila Srbija danas da je Zoran i

ZAKON O DOPUNI  ZAKONA O RADU

(“Sl. glasnik RS” br. 54/2009, 17.07.2009. stupio na snagu 25.07.2009. )

 Član 1

“ U Zakonu o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05 i 61/05), u članu 116. posle reči: "za vreme prekida rada" dodaju se zapeta i reči: "odnosno smanjenja obima rada".

 Dodaju se st. 2. i 3.  “

Dopunjeni član zakona sada izgleda ovako :

Recimo da Naprednjaci i Sledbenici više odgovara našem shvatanju tih pojmova od originalno objašnjenih u Adaptor - Innovator Theory od Michael Kirton-a. Adaptors – Sledbenici su pojedinci koji u svom okruženju većinom slede, neki bi rekli imitiraju, ustaljenu poslovnu praksu, i uopšte vladaju se po društveno-kulturnom modelu matične organizacije. Innovators, u našem slučaju Naprednjaci, su pojedinci koji kreativno reaguju u svom radnom okruženju i nastoje da probleme, a vrlo često i ustaljene poslovne procese, reše kreativno i van opštepoznate matrice preduzeća. Nije toliko bitna komponenta inovativnosti, kako sugeriše taj pojam u originalu (iako je prisutna), više se radi o osobama koje lako (lakše od sledbenika) prihvataju novotarije bilo da se radi o poslovnom procesu, tehnologijama, novim otkrićima, itd. Pravih pronalazača je svakako višestruko više u grupi Naprednjaka nego kod Sledbenika.

Pričević, selo udaljeno 14km od Valjeva, na raskrsnici puteva za Pecku i Loznicu. Lepo selo, razbacano po brdima, rekao bi čovek da je Tvorac baš bio raspoložen kad je ovaj krajolik oblikovao. Šume, livade, malinjaci i šljivici se smenjuju po obroncima.U centru sela par kuća stisnutih oko pošte, prodavnice, zadružnog doma i dve kafane – obe čuvene po jagnjetini s ražnja. Sad uglavnom prazne, ako se ne računaju oni koji čekaju autobus, pa svratili da sklone glavu u hlad. Malo dalje škola za 27 učenika.

I ušće Obnice u Kamenicu, ili obrnuto, zavisi koga pitaš. Na