.. nek oda poštu Boroti Petru!!

Nisam siguran kako se to tačno odvijalo kad sam bio dete i kako sam, tako brzo, zavoleo Partizan, fudbal, košarku i sl., ali se sećam da mi je otac stalno pričao o Partizanu, bivšim fudbalerima, košarkašima, utakmicama na koje je išao, utakmicama o kojima je i njemu deda pričao, .... 

Jedan iz tih priča je i čuveni golman Petar Borota, koji je preminuo. Nisam ga nikada gledao, ali ništa mi

 

           Početak prvi:
           Nakon što sam obavio sve što sam imao da obavim, šetao sam se po ulicama Beograda, onako kako se po njima nisam dugo šetao, bez slušalica u ušima, bez problema, bez razmišljanja, bez plana; skretao sam tamo gde sam osetio da bi trebalo da skrenem, tamo gde nisam dugo skrenuo ili gde nisam nikad skrenuo. Takva se popodneva mogu opisati jedino kao blaženo neispunjena; to je

Пошто сам управо стигао из Оџака, места у ком се данас одржава празник демократије - ево само пар цртица карактеристичне атмосфере са лица места:

- читав град и околна места (дрвеће, куће, капије, помоћне просторије, излози, саобраћајни знаци...) излепљени изборним плакатима, углавном са ликом главног изборног фаворита и највероватније и новог градоначелника у народну познатијег по имену: "Вучић за Оџаке"

ali ne nestaje

Godišnjica ovoga, godišnjica onoga.. ta 1999. je očigledno mnogima bila prekretnica u životu. Jednima se život preokrenuo i nastavio u neočekivanom pravcu. Drugima se nije nastavio. Među njima je i Borko Obućina, koji je, negde usred bombardovanja, ispalio metak u sebe. Nisam primetio da su ga se mediji setili - a nije zaslužio zaborav.

Do samog kraja je brinuo o beloglavim supovima i iznosio im hranu redovno, značajno doprinevši tome da Uvac danas bude najsnažnija gnezdilišna kolonija na Balkanskom poluostrvu.

 

Прошла недеља је имала неколико не-обичних дана.

Једног од њих сам била на сахрани. Нећу о томе како сам успела да закасним на опело, ни о томе где су се дели они некадашњи таксисти који су знали све корисне пречице. (Заиста, да ли су се у међувремену

Лажна вест од пре три месеца претворила се, нажалост, у истину.

 

Da je onako kao što nije, danas bismo slavili Tanjin pedeseti rodjendan. Pozvala bi nas na sitne kolače i slane grickalice za koje bi nam odmah dala recepte, i objasnila kako i šta sve zdravo je unutra munula. Na njenom klaviru bi stajao buket prolećnog cveća sa obližnje Djeram pijace, kroz otvoreni prozor bi ulazila buka sa ulice i vetar koji bi podizao zavesu, preteći da poobara poklone poredjane na  komodu. Pušači bi se gurali na maleckom balkonu, pokušavajući da ne poruše prazne saksije, spremljene da se u njih posadi plen predstojećeg pohoda na rasadnike, jer proleće je skoro već tu...

 

 

Pre pet dana, Džon Horton Konvej, jedan od najvećih matematičara današnjice, profesor na Prinston Univerzitetu, dobio je visoku temperaturu i, nakon tri dana groznice, umro je 11. aprila 2020. godine. Odneo ga je COVID – 19. O tom izuzetnom čoveku je ovaj blog .

Prema jednoj paušalnoj i nepreciznoj (ali često korišćenoj) klasifikaciji postoje dve vrste pisaca: oni koji su živeli

Sinoć je ubijen Vuk Stojiljković