Stigao je i poziv Orsona Wellesa da dođem u Veneciju kao snimatelj u njegovom filmu Merchant of Venice, Mletački trgovac. Dogovoren je datum  mog dolaska, Pročulo se to odmah u Zagrebu. „Dobronamjernici“, koji ga navodno dobro poznaju, savjetovali su me da budem oprezan s njime jer nikome ne plaća svoje obaveze. Svakako, prije bilo kakvog aranžiranja s njim moram tražiti ugovor. Meni se to činilo apsurdnim. Ja, anonimac, da tražim ugovor s Orsonom Wellesom pri prvom susretu. Kaj god.

Sve više ličim na švajcarski sir, pun praznina i šupljina! Jutros dok sam pio kafu na terasi, saznao sam da je iznenada umro moj divan i dobar drug Roki! Osetio sam fizički bol, počeo sam da se tresem, oči su mi zasuzile. Nemoguće! Pre tri dana smo se zajedno uspinjali Pop Lukinom, išli smo na izložbu našeg drugara u Prodajnoj galeriji Beograd na Kosančićevom vencu. Smejali smo se i prisećali raznih zgoda. Roki je bio duhovit do neba. Dobro bre što ne dođeš do mene da popiješ... kafu ili čaj, ne ti ćeš da dođeš kod mene da pijemo na terasi. Dogovoreno!

Na polaganju

Kada smo skinuli uniforme 1999. i sreli se posle tri meseca Prijatelj reče jednu rečenicu: Osvestićemo se tek kada se pogledamo u ogledalo i onome tamo kažemo šta imamo. Kada se suočimo sami sa sobom i prestanemo da tražimo izgovore.

"Mislim da me je Bog obasuo beskrajnom milošću podarivši mi radost pisanja, ali me je istom merom kaznio možda baš zbog te radosti."

        Milorad Pavić [1929-2009]

  ...

[Na ovom mjestu ću u narednih 7 dana ostavljati poneku riječ, stih, pasus, nešto. Možete i vi.]

[B]

Gledam građanke i građane Rusije, koji su uprkos svemu došli da odaju poslednju počast Alekseju Navaljnom.

Došli su zapravo da glasno i jasno kažu NE Putinovom režimu, ogrezlom u korupciji i nepotizmu, u zločinima pre svega prema vlastitom ruskom narodu.

Da aplauzima pozdrave jednu od nada slobode, mira, demokratije...

Da glasovima protesta pokažu celom svetu da je još uvek živa normalna, nadarena, slobodoljubiva Rusija! 

Da pokažu da

Pre nešto više od dve godine moju sestru je na povratku sa lokalnog jezera ustopirao komšija. Leto je bilo, vruće popodne. Oboje su, svako sa svojim prijateljima, proveli opušten dan. Povezla ga je, bez dvoumljenja. Znalo se da je .. onako.. bio je malo na odeljenju psihijatrije, ali već dugo se činilo da je sve manje više u redu. Sutradan je pozvana na razgovor u policiju.

Деца су чудна. Мени су у ствари чудна. Јер сам на жалост одрастао. Не покрећу ме више исте ствари као њих, није ми све занимљиво, имам предрасуда. Тужно је али тако. С друге стране, ја као одрастао, уређујем свет. Не деца. Тужно је али тако. Боље би по свет било да је другачије, некако сам то схватио и кад год могу трудим се да се прилагодим њима. Ипак они боље бирају. Тако је скорије Заводљива изабрала да оде рано у вртић- чим сване. Да буде прва, пре свих другарица. Прилагодио сам се (тако што сам подржао Сунце у томе да њих две устану рано и оду у вртић у 7).

Резултат?