Ovaj se blog sam napisao.

Ajmo sad klimoglavci, relativizatori, mrsomudi, dupeuvlake, skutonoše, savetnici, čankolizI, kožnofrulaši, sinekurlije, nameštenici, sajebnici, saputnici, neprežalnici... OSPI PALJBU!

------------------

OTVORENO PISMO DRAGANA ĐILASA PREDSEDNIŠTVU DEMOKRATSKE STRANKE

Није 6. маја ДС изгубила утакмицу играјући мали фудбал на ливади са СНС.

 ... To Nagual:

U našem sadašnjem društvu ljudi provedu dosta vremena u građenju nekakvih odnosa. Nekada ranije su se odnosi gradili na drugačijim principima. Sada se grade na ovdašnjim. I ti odnosi imaju svoje zakonitosti kreiranja. Bazirani su na pravilima društva. Dakle, kako izgleda kreiranje odnosa dvoje ljudi u ovom društvu (prikazano na metaforičkom primeru - vrlo, vrlo metaforičkom):

1. Dvoje ljudi se sretnu. Negde. Bilogde. I upoznaju se. Pozdrave se učtivo.

Danas je u Londonu, izmučen rakom pankreasa, od plućne embolije umro Džon Lord. Bio je jedan od osnivača i autora kultnih pesama grupe Dip Parpl.

Otišla je još jedna od filmskih legendi, čini mi se poslednji član Divlje Horde, jedan od ljudi zbog kojih sam voleo američki film 50ih i 60ih.

Oskara je dobio 1955. za ulogu u filmu "Marti" Delberta Mann-a , ali je ostao u sećanju i po ulogama u "Odavde do večnosti" (1953) Freda Cinemana, "Loš dan u Blek Roku" Džona Stardžisa (1955), "12 žigosanih" Roberta Oldriča (1967)...

I naravno u nečem najboljem što je Pekinpo ostavio iza sebe.

Etrurci su predstavljali jednu od nadominantnijih civilizacija svog vremena. Njihova kultura, nauka i mistična saznanja u mnogim su aspektima nadilazili svoje savremenike, no istorija je htela da nestanu u dubini Vremena. Ono je potisnulo mnoga znanja o njima, ostavivši naučnike do današnjeg dana na muci u potrazi za odgovorima o nekadašnjim tajanstvenim vladarima Mediterana.

Da se pozdravimo.

Najavljuje se još jedna apokalipsa. Ova nije vezana za zanimljive datume i kalendare.

Ali ja rekoh da se mi za svaki slučaj pozdravimo. 

Izvinite na svemu.  Ako je izletela neka gruba reč, psovka, etiketa - ne zamerite.

A bilo je interesantno.

Izvor:  http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2012&mm=06&dd=22&nav_id=620552

Prošlost je čudna stvar, kao i sećanje. Selektivno. Sećamo se uglavnom bliskih i prijatnih događaja, ili pak onih izrazito teških i neprijatnih. Zanimljiva je stvar kad su sećanja i prošlost u pitanju da se po nekad setiimo i onoga što smo potisnuli, a decenijama nam nije palo na pamet.

Čitam danas "Politiku" i negde na 19. strani naiđem na tekst o tome kako je obnovljena kafana "Tošin bunar", zapravo, "Džakarta", kako se zvala u mojoj i mladosti joše desetina hiljada nekadašnjih žitelja i žiteljki  "Studenjaka" na Novom Beogradu.

U reportaži o obnovi kafane, ima malo preterivanja, poput onog da su tu dolazili Tito i Sukarno, ali ne nikako da je imala sjajan roštilj i da su se u njoj dobro zabavljali studenti, naročito nakon položenog ispita ili diplomiranja.

 - Srpski brend - lenjost i neznanje
 - Studenti brkaju ćirilicu i latinicu
 - Intelektualci postali prilagodljiva i kvarljiva roba
 - Nema nastavnog i naučnog kadra za više od dva dobra univerziteta
 - Ovde je najgore biti uspešan, jer to ističe osrednjost drugih
  - Mladi ne znaju da misle jer su ih u školi kažnjavali kad to čine

TEKST
- Na našim univerzitetima zaposleno je mnogo

Možda kasnije kad smognem malo pameti napišem nešto* o ovom ČOVEKU.

Počivaj u miru i slava ti!

Velikom čoveku, velikom hrišćaninu.

Sa Svjatima upokoj Gospodi dušu upokojenog raba Tvoga Radovana i daruj mu život vječni

Prof. dr Radovan Bigović rođen je 17. januara 1956. godine u Nikšiću. Bogosloviju je završio u manastiru Krka. Diplomirao je na dva fakulteta u Beogradu: na Pravoslavnom bogoslovskom i Filozofskom (grupa za filosofiju).

Na prvom je doktorirao 1993. Na istom