Any prayers you happen to have lying around I would dearly appreciate. I'll let you know when it's all over. Love you, Elizabeth

Mnogo pre nego što joj je kraljica Elizabetha II krajem 1999. godine dodelila titulu baronice mnogi su joj kačili titulu razmažene i nemoguće dive. Elizabeth Taylor koju često nazivaju poslednjom velikom holivudskom zvezdom dugo je kontroverzna ličnost koja izaziva oprečne reakcije kad god se pomene njen dramatičan i raspustan život. Na primer, iako su je mnogi smatrali za najlepšu ženu na svetu, Richard Burton - jedan od njene sedmorice muževa i jedini za koga se udavala dvaputa - jednom prilkom je izjavio - Ima podvaljak, prevelike grudi i zdepaste noge. Teško da bih je opisao kao najlepše stvorenje koje sam ikada video. Koleginica Joan Crawford ocenila ju je ovim rečima - gospođica Taylor je razmaženo derište i uvreda za javnu pristojnost.

 

Ako imate u zemlji tri zlocinca , a mogucnost da zaustavite samo jednog da  li cete zbog  principijelnosti moralne vam filozofije odustati od  toga da  zaustavite svu trojicu?Da li cete ipak iz pragmaticnih razloga  kazniti samo jednog nadajuci se da ce ostala dvojica svhatiti poruku?

Gledam CNN.   Zasto bas Libija? Zasto ne Jemen?Treci dictator ;  gdje ono bijese? zaboravih, a vidim nisam jedini.

Novinar pita tipa u kravati ovo isto pitanje. Ne, on ipak ne koristi teoriju sa pocetka mog tekksta. Iskren neki covjek.

"Nije to isto, mislim nije isto

 

...zato što je smrt u pravom smislu reči sveopšti i nepobitni događaj: jedino u što smo odista sigurni - iako ne znamo dan i čas, zašto i kako - jeste da moramo umreti. U tom pogledu, smrt izgleda radikalnija od života.

Nije li značajno to što u Francuskoj postoji Institut za život ali još ne Institut za smrt? Treba se setiti upozorenja koje je dala Gospođa de Sevinje u svom pismu od 23. Februara 1698: Kakvo

 

Nedavno je jedan moj dobar  prijatelj  napisao kako su ga mucila sva ta pitanja sta nam se to i kako desilo tih nesretnih devedesetih. Kaze , pitao sam ljude oko sebe, ljude koji su tad bili stariji, stalozeniji. Pitao sam ih zasto su cutali. Zasto su jednostavno samo  iskocili iz tog  voza koji je jurio u provaliju i na tom svom putu ka provaliji pregazio mnoge.

 Zar ih nije  bilo briga ko je ostao u tom vozu,  il' koliko c ljudi nastradati  u samom vozu il onih koji su se pred tim istim vozom nasli na njegovom putu do provalije.

Iako je tema nase  prepiske

...ovu recenicu treba svako od nas da ponavlja u svojoj glavi...

 

...ma sta radio...

 

...ma gde bio...

 

...ma sta mislio o Njemu...

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Dalibor Kokic

Broj…kvantitet…kvalitet…vreme…duzina…jacina…velicina…ocena…bilo sta…

Nevazno je sta osam predstavlja, kao sto je i nevazno da li je osam godina od ubistva najboljeg medju nama ikada dovoljno dug period da se slucaj arhivira. Nevazno je, ali je bitno znati da bi pola Srbije volelo da se to desi i da vise nikada ne cuje ime koje im toliko para usi. To bi otvorilo

Osim što sam ponosna što ovaj video gledam na svom računaru marke Apple - dakle ja koja marke bilo čega ne volim, ne nosim i izbegavam -  želim video da podelim sa vama. Baš danas, dvadeset godina posle devetomartovskih demonstracija. Koje nisu ili jesu uticale, na različite načine, u manjoj ili velikoj meri, na živote svih nas. Koje jesu ili nisu bile odluka. 

Tog devetog marta 1991. odlučila sam, definitivno, da neću studirati prava i da je moja advokatska karijera okončana pre no što je i počela. Tih dana, na neki čudan način kroz učešće u plišanoj revoluciji, došla sam do toga da od prava u ovoj zemlji neće biti ništa, još dugo. Od pravde takođe. I opredelila sam se za ono što volim, a za šta sam mislila da mi neće pojesti džigericu - glumu. To je bio taj moj izbor, iz ljubavi. Posle se ispostavilo da su mi džigericu pojeli i gluma, kao neizvestan posao koji zahteva puno strpljenja - i pravo, kroz život u državi koja se njime nije mogla podičiti.

We approach the 2055th anniversary of the death of Gaius Julius Caesar at the hands of his friend Brutus. What has changed in the meantime?

Today, Mr. Caesar would be surrounded by a coterie of armed guards in dark glasses. He would probably not be walking around the forum unprotected and in a bed-sheet all by himself. He might not even talk to Messrs. Brutus, Casca, and Tillius directly, but rather have his people set up discussions (especially as the pretext was a petition which Tillius Cimber wanted to conference about on his exiled brother).