«Ne mogu da čestitam vukovarsku pobedu, koju tako euforično slavi ratnom propagandom opijena Srbija. Ne mogu jer neću da se ogrešim o žrtve, o hiljade mrtvih, a ni o neprelazni bol i nesreću preživelih Vukovarčana....On (Vukovar) je Hirošima srpskog i hrvatskog bezumlja...Svi u ovoj državi, a Srbi i Hrvati naročito, preživljavaju dane najveće sramote i pada»
                                                                                                                                                          Vuk Drašković

Opet je Mladi Genije Posve Skromnog Nicka, inače, kako sam kaže, magistar novinarstva, postirao jedan (uobičajeno) nepismen blog o temi samo njemu znanoj i jasnoj. Kad bismo shvatili koja je tema možda bi se javio neko iz te struke da proceni suštinu; ovako, ja sam se bavio samo formom - koju

danas je otišla vesna parun.

ulepšala je i oplemenila

mnogo mojih dana.

hvala joj,

i nadam se da je srela milosrdnog utešitelja.

Prepustam "papir" dragom poznaniku iz ovih krajeva "Scout033"...

"Sjeverin…

Kreneš od moje Varoši na ćevape u Sarajevo, proći ćes kroz Sjeverin. Sjeverin je rodno mesto majke mog dobrog druga Doce. Sjeverinom ćeš proći ako pođes ka vikendici meni drage osobe. U Sjeverin je moj babo išao na igranku i u povratku slupao fiću. Nekada…

 Sada… Gledajući iz automobila u Sjeverinu nemaš više šta veselo videti. Ali otvori prozor putniče, osetićeš…

 Često razmišljam o nama Balkancima, našem mentalitetu

Ideju da se ženi koja je radni vek provela u Javnom komunalnom preduzeću kao čistačica ulica, a posle penzionisanja 18 godina bez naknade čistila gradski park podržali su je vajari iz tog kraja, lokalna samouprava, privrednici i građani.
- Posle penzionisanja čistila je parka bez dinara nadoknade, samo je tražila brezovu metlu i kantu za smeće. Čitav grad je pozdravljao Leposavu 

Benoit B. Mandelbrot, čovek koji se potpisuje ispod formula. Ovo je blog povodom smrti Benoit B. Mandelbrota (20. nov. 1924  - 14. okt. 2010), matematičara koji je skovao termin fraktali

Nestadoše odjednom sve preporuke sa bloga!

Nema kategorije preporuči, nema broja preporuka uz stare blogove. Pojavili su se dugmići za Facebook, Twitter i još neke nepoznate mi aplikacije.

Dakle, sad valjda treba da idemo VAN bloga da bismo znali koliko je nešto čitano NA blogu??? Svašta!

Doduše, preporuke se (u trenutku pisanja) još vide u VIP listi

Dok ovo pišem, još uvek je 5. oktobar 2010. Mada mnogi kažu da 5. oktobar 2000. još uvek traje i da zapravo nismo napravili nikakav pomak.

Pre ravno deset godina odigrali su se događaji u Srbiji koji su mnogima ličili na revoluciju i dalo se pretpostaviti kako je konačno došlo vreme za značajne promene (nabolje, razume se) i da nas čeka bolje sutra. No, kako poslovica kaže - pretpostavka je majka svih zajeba.

Za ovih deset godina razne "demokratske" vlasti u Srbiji nisu uspele da ostvare skoro nijedno od očekivanja koje su građani Srbije imali posle 5. oktobra 2000.

Rodio se kao plod desetogodisnje zudnje. Jos dok je presrecna majka brisala suze, babice se posvadjale.
Svaka vukla na svoju stranu a zna se: Puno babica, kilavo dete.
Svako je tu imao svoj racun; dok su se racundzije obracunavale, dete nije imao ko da nahrani; uskoro su poceli da se utrkuju ko ce da ga sahrani, kad je sklonjen onaj sto je hteo da ga brani.

Oni koji su u to dete polagali velike nade sad moraju da se nadaju da majka jos moze da rodi.

A i majka mora da bude svesna da ce biti samohrana i, pre svega, mora da dobije odgovor na pitanje:

Ko