"A ti dervišino moja, kadija postao, sudiš li, sudiš...Čovek dođe na vlast sa namerom da promeni svet, a promeni sebe...Svet ostane isti a valjalo bi ga iz temelja mijenjati. Samo strah ga drži ovakvijem."

Sreli smo se nekoliko puta. Samo smo jednom "službeno" razgovarali. Tada je, na neko moje pitanje o politici, citirao ove redove iz Selimovićevog romana. I objasnio mi zašto Beograd za njega arhipelag, skupina živopisnih ostrva.

Путујем јуче прво до Париза возом из Женеве, после овде до Блоа, у долини Лоаре где се сваке године одржава једна лепа конференција из моје области. Путјем и гледам она непрегледна поља, и личи ми на познате

Mnogo pre nego što joj je kraljica Elizabetha II krajem 1999. godine dodelila titulu baronice mnogi su joj kačili titulu razmažene i nemoguće dive. Elizabeth Taylor koju često nazivaju poslednjom velikom holivudskom zvezdom dugo je kontroverzna ličnost koja izaziva oprečne reakcije kad god se pomene njen dramatičan i raspustan život. Na primer, iako su je mnogi smatrali za najlepšu ženu na svetu, Richard Burton - jedan od njene sedmorice muževa i jedini za koga se udavala dvaputa - jednom prilkom je izjavio - Ima podvaljak, prevelike grudi i zdepaste noge. Teško da bih je opisao kao najlepše stvorenje koje sam ikada video. Koleginica Joan Crawford ocenila ju je ovim rečima - gospođica Taylor je razmaženo derište i uvreda za javnu pristojnost.

Najtragičniji trenutak u istoriji Smedereva dogodio se u 14 časova i 14 minuta, 5. juna 1941. godine.

Ovde objavljujem fotografije, sakupljene iz srpskih i nemačkih arhiva, i iz knjiga istoričara Leontija Pavlovića.

Na fotografijama se vidi stara železnička stanica, nemački vojnici, smederevska tvrđava, centar grada.

U sredu, 17. novembra, u 12 časova, u Beogradu, u prostorijama Srpskog književnog društva (Francuska 7), biće održana promocija časopisa za književnost i umetnost, »Tisa«, broja koji je posvećen pesniku, Vujici Rešin Tuciću.

Vujica je bio veliki pesnik. I još veći čovek. Spadao je među retke ljude koje, ako imate sreće, sretnete zato da bi ste videli da priroda ne može uvek da stisne sve što da u šaku tela.

"Noćas je u Zagrebu preminuo doajen hrvatskog glumišta Josip Bobi Marotti u 89. godini života, javlja HRT.

Istaknuti glumac rodio se 18. prosinca 1922. godine u Mariboru. 1941. godine upisao je glumačku školu i diplomirao 1943., nakon čega se priključio partizanskoj glumačkoj družini. Jedno vrijeme radio je u riječkom HNK-u, a od 1945. do 1946. u zagrebačkom HNK-u. Jedan je od osnivača kazališta Gavella, u kojem radi od 1953. godine.
Umirovljen je 1981., no i nakon toga radi u kazalištu, na televiziji, radiju i filmu. Tijekom 12 godina glumi u Histrionima, a za dugogodišnje karijere snimio je više od 100 TV-emisija i 38 filmova.

Ostat će upamćen po posuđivanju glasova u crtanim filmovima, Josip Bobi Marotti bio je Fred Kremenko u popularnom crtiću "Obitelj Kremenko", Gargamel u "Štrumpfovima" te u dugometražnom crtanom filmu "Čudesna šuma" udahnuo je život Kaktus caru."

Profesoru Vojinu Dimitrijeviću.

Sve što bih o njegovoj biografiji mogao da napišem bilo bi copy/paste sa izvora na web-u, te samim tim nepotrebno.

Dovoljan je link:

Preminuo Vojin Dimitrijević
Izvor: B92

Profesor međunarodnog prava i direktor Beogradskog centra za ljudska prava Vojin Dimitrijević

  izvor: Filmski.net

Ove subote objavljeno je da je u četvrtak u 83. godini života preminuo redatelj Ante Babaja. Jedan od naših najuglednijih filmaša već je ispraćen na zagrebačkom Krematoriju, u krugu obitelji i bliskih prijatelja. Babaja je poznat po (nedavno restauriranom!) klasiku 'Breza' koji po mišljenju struke i kritičara spada među najbolje hrvatske filmove, a u nekim anketama proglašen je i - najboljim. Babaja se u hrvatskoj i tadašnjoj jugoslavenskoj kinematografiji isticao kao autor modernističkih, meditativnih filmova te je na ovim prostorima bio istaknuti predstavnik autorskog filma.

devet godina je prošlo. još uvek traje predkrivični postupak u tužilaštvu.