Poslednji pozdrav majstoru govorne reči. 

Bio je, i ostaće, legenda jedne veštine koja, nažalost, polako izumire.  

  Moja komunkacija sa Vesnom Dozet bila je relativno skromna i u neku ruku smatram da je malo glupo sto se osecam samoprozvanim da bilo sta napisem na ovu temu. Moglo bi se reci da je potreba vise licna jer je cak i ta kratka komunikacija odmah pokazala da je Vesna izuzetno inteligentna i divna osoba i njeno staranje i trud koji je ulozila u odrzavanje ovog bloga to najbolje govori.

   Svakom ko je ovde zalutao odmah je jasno koliko je to tezak i naporan posao. Tesko da bi bilo ko mogao da razume koliko je tacno posla i truda potrebno da bi ovo ovde funkcionisalo, osim Vesne,

RIP

Riders on the storm
Riders on the storm
Into this house we're born
Into this world we're thrown
Like a dog without a bone
An actor out alone
Riders on the storm

There's a killer on the road
His brain is squirmin' like a toad
Take a long holiday
Let your children play
If ya give this man a ride
Sweet memory will die
Killer on the road, yeah

Girl ya gotta love your man
Girl ya gotta love your man
Take him by the hand

Raslo mi je badem drvo 

tanko visoko,
tanko visoko.

Pod njim leži hajduk Veljko
s lepom devojkom,
s lepom devojkom.

Daklem, Veljkiša ispodBademuje s lepom devojkom, dok se Čučuk Stana lomata s Turcima. Ili je to bilo pre Stane?

Hebeš pesmu iako je diljem Krajine a i šire, bilo poznato da je Veljkan ženskaroš, priča kazuje da je hrabra i srčana, energična i neustrašiva, Čučuk Stana rame uz rame s Hajduk Veljkom branila Negotin od Turaka i u tim borbama zadobila čak četiri rane. Puška za nju

Otisla je glumcina, a nikom ni na pamet da padne da o tome napise ni rec ovde. Cak i RTS je pustio poslednju epizodu Sopranovih.

Ovo mesto je potpuno prslo. Odavno.

 Дар напрасный, дар случайный

 Ako su oči ogledalo duše, tvoja duša je bila čista. Počivaj u miru Miroslave. 

Aleksandar Sergejevič Puškin

Ruski                                                                                        

ТУГА

 15. децембар 2012.

 гост аутор: nurudin

Коме да искажем печал своју...

А. П. Чехов