POSVETA Borki

kakav uspeh, srušiti takvu tvrđavu!" (Stih iz pesme Danila Kiša)

Borka Pavićević je bila balkanska svetionica.

Ljudska mera hrabrosti, pokreta otpora, gradjanske emancipacije...

Jedna od retkih čuvara obraza Srbije, Beograda, kulturne dekontaminacije...

Misleća i avagardna

Šta mlado ljudsko biće nagoni da napusti udobni život studenta umetnosti u sigurnosti države Vašington i pronađe smrt pod nožem i gusenicama buldožera u Rafi, Gaza?

Tog septembarskog popodneva gledala sam kako gori. Kuća gde smo odrastali.

Spustila sam slušalicu, a olovka koju sam držala u ruci, ispala je iz nje i otkotrljala se niz pod balkona. Kotrljala se sporo do ivice, a ja sve što sam mogla bilo je da je gledam kako se kotrlja. Kad je nestala iza ivice, pomislih kako je to jedina olovka koju trenutno imam. Momenat saosećanja sa nedužnim prolaznikom par spratova niže, proleti na kratko mojom glavom.

Obuhvatilo

Noćas su me pohodili mrtvi... pisaše Dis. Mene jutros!

Mnogima se neće dopasti što ponovo pišem o smrti ali pročitajte spisak koji dobih ovog jutra uz poziv za Skupštinu ULUS-a:

IN MEMORIAM 2010 - 2011. BABIĆ SVETLANA /2010/, BESARABIĆ MILAN /2011/, ĐAK ŽIVKO /2011/, DŽENGIS REDŽEPAGIĆ /2011/, GVARDIOL GORAN /2011/, KUDIĆ SMILJA /2010/, KOVAČEVIĆ BOŽA /2010/, KEREČKI DESA /2011/, LEČIĆ LAZAR /2010/, LALOVIĆ DRAGANA /2011/, MANDIĆ MILANKO /2010/, MARKOVIĆ D. BRANISLAV /2010/, MINIĆ MINA /2010/, MILOŠEVIĆ ŽIVORAD /2010/, MITROVIĆ MILUN /2010/, MIHAJLOVIĆ MILORAD BATA /2011/, MILISAVLJEVIĆ DOBROSAV /2011/, PEĆINAR NIKOLIĆ MIRJANA /2010/, PAVLOVIĆ JOVAN VOVA /2010/, SAVIĆ MIROSLAV ŠILJA /2010/, SANDIĆ MIRA /2010/, SAMARDŽIJA RAJKO /2011/, VUKOVIĆ ZORAN /2011/, ZARIN TATJANA /2011/.

Branislav Kovačević Cole, bloger ovdašnji i čovek vrlo aktivan na mnogim poljima, umro je noćas, sasvim neočekivano. Poslednji blog objavio je pre 8

pobeda, čista kao suza. poslednji put da je neko u srbiji na ulici otimao vlast. poslednji put da je neko u srbiji pokušao da falsifikuje izbornu volju. 

Ovog coveka sam jako cenio i danas sam jako tuzan. Svaki dalji komentar je suvisan. Bar sto se mene tice.

Svako jutro, trenutak pre nego otvorim oči, sekund pre uskakanja u ulogu za taj dan, pomislim - Možda će danas biti lakše...
Možda ne moram da donesem nijednu odluku. Možda neko drugi može da odgovori na pitanja šta da obučem i da li će tetka poživeti ovaj dan. Između trivije i tragedije smestim tri obroka i dve užine, osam sati rada i dva sata u prevozu, partiju Una, 138 crtanih filmova, poljubac za laku noć (ovo je scenario za dobar dan:)...i odem da se onesvestim.
Više ne umem da zaspim. Samo zatvorim oči