Slučajno znam. Imao sam poslednjih godina nekoliko vrlo teških operacija, po sedam sati, po tri sata i morao sam da budem uspavan. Poslednja rečenica koju sam jednom prilikom izgovorio doktorki koja me je uspavljivala bila je: „Gospođo doktor, jeste li naručili buđenje?“(smeh) I ona ti kaže diši, diši, diši i ti dišeš i uđeš u nešto crno, iza čega nema ničeg. Crno. Ništa. Ne postojiš. To je smrt. Nekoliko puta sam doživeo osećanje smrti, baš prave smrti. Tako smrt izgleda, tako mora da izgleda. Jedino je jebeno da se ne mučiš pre nje, ali to ne ulazi u ovu priču. Oni koji veruju u reinkarnaciju pitaju me šta bih voleo da budem u sledećem životu, a ja im odgovaram „ponedeljak“. Volim ponedeljak, stvarno. Tada počinje sve. Možda neko kupi sliku, možda neko plati tekst… (smeh). 

 

 

BEOGRAD, VALJEVO, 2. marta 2010. (Beta) - Majstor fotografije Đorđe Bukilica, koji je izlagao na mnogobrojnim izložbama u zemlji i inostranstvu, preminuo je u 76. godini u Beogradu, rečeno je danas u valjevskom Foto klubu, čiji je on bio jedan od osnivača. Bukilica je rođen 1934. u Valjevu, gde je završio Tehničku

U Budimpešti je, u poznim godinama života, preminula Julijana Aleksov, dugogodišnja vaspitačica iz Lovre, jedinog sela u Mađarskoj sa većinskim srpskim življem. Sledi njena životna priča, zabeležena pre nekoliko godina, u njenom domu u Lovri.

Strpljivo i polako, onako kako se uvek obraćala svojim zabavištarcima i svima

Domunđavamo se Vaske i ja. Boban je zaslužio blog, blogčinu, čovek koga od jutros više nema među nama. Napiši ti - napiši ti. Kako se to piše, da je otišao saradnik, prijatelj, drugarčina, da ga je pojela prokleta rakčina? Tako? Valjda tako kad se ne ume bolje.

Vaske i još poneki od vas znaju više o njegovoj novinarskoj karijeri. I poznavali su ga duže i drugačije nego ja. Ja sam ga upoznala tek pre nešto više od dve godine, kada smo se okupili u „prvoj postavi" e-Novina. I od tada - iz dana u dan, chat-mail-chat-mail... Do nedavno.

U životu nijednog namćora nisam uspela da zavolim, a ovog jesam. Jer je bio iskren do koske i kad je valjalo i kad nije, i kad je grešio i kad je bio u pravu.

I jer je bio najbolji urednik deska kojeg je zemlja videla, evo dodaje Vaske.

Vrlo često na ovom blogu vodimo razgovor o suštini diplomatskih odnosa između Britanije i Srbije - kakva je priroda tih odnosa, da li je prikladno da diplomata uradi ovo ili ono, šta se "krije" iza projekata na kojima radimo...

Pre nekoliko dana smo, opet, imali priliku da se podsetimo suštine. Na kragujevačkom varoškom groblju održan je pomen dr Elizabet Ros i ostalim članicama "Škotske medicinske misije", koje su došle u Srbiju tokom Prvog svetskog rata, da bi pomogle u borbi protiv epidemije tifusa ("omega68" hvala na ovom podsećanju )

Na Varoškom groblju u Kragujevcu, u prisustvu ambasadora Velike Britanije u Beogradu, Stivena Vordsvorta, i kanadskog ambasadora, Roberta Mek Dugala, održan pomen dr. Elizabeti Ros, koja je sa ostalim članicama britanske medicinske misije pomagala srpskom narodu tokom Prvog svetskog rata. Tim povodom visoke zvaničnike je u Skušptini grada primio gradonačelnik Kragujevca, Veroljub Stevanović, sa saradnicima. Na prijemu je istaknuta nesebčina hrabrost i svesna žrtva britanske doktorke, a gosti su uputili zahvalnost građanima Kragujevca što čuvaju uspomenu na njena humana dela.LINK

 

У епидемији пегавог тифуса за време Првог светског рата, у којој је страдало више од 300 хиљада становника Србије, у Крагујевцу су међу првим жртвама биле и младе Британке, међу којима и др Елизабет Рос

.. nek oda poštu Boroti Petru!!

Nisam siguran kako se to tačno odvijalo kad sam bio dete i kako sam, tako brzo, zavoleo Partizan, fudbal, košarku i sl., ali se sećam da mi je otac stalno pričao o Partizanu, bivšim fudbalerima, košarkašima, utakmicama na koje je išao, utakmicama o kojima je i njemu deda pričao, .... 

Jedan iz tih priča je i čuveni golman Petar Borota, koji je preminuo. Nisam ga nikada gledao, ali ništa mi

 

 

The British fashion designer Alexander McQueen has been found dead at his London home at the age of 40.

Gost autor OtacPoZakonu - Simeun, emailom

 

...Ovih dana je neka vrsta godišnjice smrti velikog srpskog (crnogorskog) pisca Borislava Pekića (1930-1992). Njega nisam lično poznavao, mada je često dolazio u kuću Miše Davida u Višegradskoj, kad i ja,družeći se sa Mišinim bratom Filipom. Tu se konstantno sastajalo društvo koje su sačinjavali još neafirmisani umetnici: Mirko Kovač, Danilo Kiš, Leonid Šejka, Goran Paskaljević, Borislav Pekić...

Mnogo više sam o njemu saznao od Omilja Glišića,advokata i našeg komšije,čija je sestra Ljiljana,