*Par napomena ( koga bude zanimalo da pročita ceo tekst) dvoumio sam se oko nekoliko naslova:

"sui generis" (sugestija mog dobrog prijatelja), " Omnia mea mecum porto", mislim da dovoljno govore, ali sam ipak odlučio da ide ovako kako je naslovljeno.Ne bih da objašnjavam razlog. Koristeći se različitim izvorima , postavio sam prilično skraćenu verziju onoga što sam hteo da postavim( da sam sve postavio verovatno bi zauzelo prostor za najmanje tri teksta,

Svakom od nas dođe, osvane i zatekne te nespremnog, a kao da bi i pomogle neke pripreme.

Neko se izbori, brzo, bez problema, neko malo nosi na leđima, a kod nekoga ne završava.
Navučeš oklop ,masku na lice da neko ne prepozna. I guraš dalje, nekako...

I setišš se trenutaka nekih ,sada tako važnih, a nekada smešnih , ne toliko značajnih, da bi ostali upamćeni.
Neku zimu, hladnu, neku kafanu, malu ali toplu, sa starim kafedžijom

               c'est la vie

... ne pročitati

Dva teksta, dve blogerke:

-dosadnjakovicka: Moja je

Ба́ба-Яга́

 $ Ovo je proba , da vidim da li funkioniše blog, pošto sam imao problem sa postavljanjem prošlog teksta, (ni sada ne mogu ništa da promenim )$

 Svaka sličnost sa stvarnim likovima je sasvim slučajna, 

 Svaka aluzija nije namerna, a ako se neko prepozna, i naopako naljuti,

imamo mi Nebojšu ( iz neke druge, naše ,  bajke)   

Samo malo da se upoznamo sa nekim zanimljivim bićima

Ernest Hemingway je jednom izjavio da je njegovo najbolje delo prica koju je napisao u 6 reci:

For sale: baby shoes, never worn. 

Ima i ona od Blake Morrisona:

Womb. Bloom. Groom. Gloom. Rheum. Tomb.

Vremena je premalo, a zivota previse.

Treba biti ekonomican. Skratite, aman, ljudi!

Andrej je Leni poklonio stabljiku ruže za 8. mart.

(Ma treba mu zabraniti da ...piše)

Ne,.nisu mi lomili bagrenje sam sam ih polomio,

tu sam je ljubio...˝bosonogu i otetu od sna˝

Noć kao ova, bar liči, zašto od tada sve noći liče jedna na drugu?

Eh, ko će znati..i sneg..,lagano, čini se kao da bi mogao da uhvatim sve pahulje što lebde,kao da pronose neki glas sa obale boja i ne padaju ..već nekako ostaju u vazduhu i kao da čekaju... hvataš jednu po jednu i tako do..... ma, kome je to još važno...

...... "Hej, mali, imaš smešan crveni

   Pošto je Nova godina obično vreme različitih svođenja računa, kako u životu tako i na Blogu, palo mi je na moju malu pamet da se i ja pozabavim tom, pomalo bolnom rabotom, a pozivam i Vas.
Dakle, bila je ovo, definitivno, godina izazova za Blog B92 i mnoge od nas. 
Mnoge stvari više nisu iste, a mnoge više nikada neće biti iste. Dobili smo nekoliko odličnih autora, i bar tri puta više skoro pa perfektnih komentatora. 

Već je bilo reči o ovome (o uvođenju osvetljenja u potpalublje, čak je i Sirotanović Alija AlijaS UNF podizao svoj glas i ja sam mislio da je to gotova stvar). Dakle, kako nevidljive blogere učiniti vidljivim (JA SE VIDIM!)? Evo jednog predloga (onomad kod Kru na Novogodišnjem blogu Gazda M im'o predlog, ja malčice razradio):

Da Blogooci naprave stranicu sa linkovima na sve tekstove (SVIH blogera) hronološki od najnovijeg ka najstarijima (npr. poslednjih 50, nebitno).Nešto slično kao što sa desne strane vidimo "Najnovije - blogeri", da, recimo,