Stalno nešto pišem, zapisujem, vodim raznorazne beleške, ali mi se pre par godina po prvi put desilo da sam poželela da napišem priču. O končiću.

   Ja sam predavač i držim seminare, ali im prethode Info predavanja na kojima se objašnjava sadržaj seminara. Jedne večeri, pred sam Info, uzela sam sako donet sa hemijskog čišćenja, i oblačeći ga, videla končić koji visi - umesto dugmeta. Nasmejala sam se, rekla u sebi ‘OK’ i ušla u salu.

   Među prisutnima je bila jedna dama koja je ranije završila seminar i sada je dovela svoju sestru.

DA IMAM ČAROBNU MOĆ...

Sticajem lepih okolnosti, ovog netrpeljivog septembarskog dana pročitao sam pismeni sastav

Ovo postaje ozbiljna sapunica. Da sam ovo saopštenje pročitao na njuz.netu, slatko bih se nasmejao. Ovako sam ga prvo čuo na vestima RTS-a, pa pošto nisam mogao ušima da verujem, pronašao sam ga na sajtu dotične televizije. SLUŽBA ZA ODNOSE S JAVNOŠĆU RTS-a je izdala saopštenje jer je Prva pustila snimak koncerta Zdravka Čolića u istom terminu kada je RTS direktvo prenosio koncert istog pevača. Čime se oni bave i to za naše pare. 

A evo i priopćenja:

 Ovo je legalizacija najozbiljnijeg medijskog srpskog pitanja, koliko će u budućnosti preostati srpskih medija, kakvi će oni biti i ko će tumačiti i kako naše živote? Otvoreno je pitanje, s toga, da li smo, kao društvo, kao građani i kao država, nečijim odlukama unutar Srbije osuđeni da budemo medijska kolonija?

Nakon što je šef diplomatije Vuk Jeremić priznao da će Srbija bojkotovati ovogodišnju dodelu Nobelove nagrade za mir kineskom disidentu Liju Sjaobu, digla se velika prašina. Vest da je Srbija sebe ponovo svojevoljno svrstala među zemlje koje krše ili podržavaju kršenje ljudskih prava, sevnula je u svetskim medijima i izazvala uobičajene reakcije, učvršćujući negativan imidž naše zemlje u javnosti. Naposletku, premijer Mirko Cvetković se odlučuje za "kompromisno" rešenje i na dodelu nagrade šalje ombusmana Sašu Jankovića, sa željom da time zadovolji šokiranu javnost. A naknadno Janković potvrđuje da je to učinjeno na njegovu izričitu inicijativu! Međutim, zaštitnik građana nije nosilac političke funkcije, nije član vlade, ne odgovara premijeru i praktično nije njegov "izaslanik", na način na koji bi to bio ministar, državni sekretar, ili ambasador. Što je najgore, originalna namera vlade je razotkrivena, loša vest je već obišla svet, a jedno je jasno: "Ne možete od riblje čorbe ponovo da napravite akvarijum".

Istorijski kontekst ovog vladinog postupka osvetliće naš gost autor Miloš Bogićević, postiplomac na Univerity Colege London i bivši stručni saradnik za zaštitu ljudskih prava u Kancelariji Ombudsmana za ljudska prava AP Vojvodine.

"Ovo je koncentracijski logor za svakoga tko ima nešto u glavi"

Ovo se opet uznemirilo. Trg maršala Tita u Zagrebu preimenovat će se, pa će se zvati… Aleluja! Hvala bogu dragome! Mnogi od nas sjećaju se Tita. Oni koji se nisu rodili u Njegovo vrijeme pojma nemaju tko je Tito, a zašto bi i razmišljali o Titu kad su im neke druge teme mnogo bitnije. Kako pobjeći iz ovog s*anja sigurno je najvažnija. Dobro se snalaze, odlaze u hordama, napuštaju brod koji tone. Ipak, ima nešto čudno vezano za ovo. Brod tone, ljudi odlaze, a štakori ostaju.

....... dalje 

 http://www.b92.net/info/moj_ugao/index.php?yyyy=2017&nav_category=166&nav_id=1306142

GOŠĆA AUTORKA: Zilikaka

Ovde je uglavnom poznato da sam mašinac.

Ono što nije poznato, i o čemu teško da bih pisala da me nije muka naterala, je zašto sam postala mašinac.

Elem, fizika je bila moja ljubav na prvi pogled. Verovatno ima u tome nešto i do mene, ali svakako je najveći deo do moje prve nastavnice fizike.

Sa osobitim zadovoljstvom - moj prvi...
gost autor: Stjepan Mimica

Niste mazohista, niste egzibicionista, ozbiljni ste i obzirni, smatraju vas pristojnim, pa želite da tako i ostane. Nećete rusvaj i cirkus, grozite se publiciteta, drame, kakve bilo ljige... Užasavate se i visine i raspljeckavanja, slutite da ćete se, negde izmedju dvanestog i devetog sprata predomisliti, ne zanima vas nikakvo koprcanje i refleksna borba za vazduh, odvratna vam je pomisao na sopstvenu naduvenu i izgrickanu lešinu. Nikako ne biste da vas pronadju iskolačenog, izobličenog i tamno ljubičastog, i uz to (jer gubi se kontrola), skroz uneredjenog. A plaćene ubice? Taman posla! Ta žgadija - najčešće hvalisavi amateri - ili uzme novce i šmugme, ili sve zabrlja.

Естетика и капитализам

„Поставља се питање оног врхунског архитекте који се такође бави технологизацијом живота, какав је његов сан и шта је његов производ. Читајући неке књиге савремених теоретичара медија, дошла сам до податка да, када је формиран Холивуд, прављени су креативни тимови у којима су осим уметника партиципирали психолози и припадници безбедносних служби."

(Дивна Вуксановић)

Једнa од „бон-тон" порука која се код мене никако није примила, јесте она о негледању у људе. Збиља, неотесано је, али када немам другу преокупацију не могу да не гледам и не видим лица на улици, у аутобусу... (Нешто међу људима и у људима тражим, можда и не знам шта.)