PG i dalje 18

Uz izvinjenje sto se ne javljam previse ovih dana - i dalje su dobrodosli svi komentari.

I, naravno, imate pozdrav od naseg gosta-autora.

A sad, da se vratimo Frijinoj prici:

Ozur Moreplovac, moj deda, nije imao je veliko domaćinstvo. Pored Ulafa imao je mlađeg sina Azgrima, dve udate kćeri i njihovu majku Hildu. Njegov, polubrat, Savat, živeo je odvojeno, u posebnom domaćinstvu na susednom bregu. Budući bogat, deda je davao zemlju seljacima u zakup i svoju malobrojnu porodicu izdržavao od rente. 

Nova glava pred novu godinu. Anonimni autor jos uvek savladava tehniku kacenja komentara, ali vam svima salje pozdrave i svoje najlepse zelje! 

VRATA U VILINSKI SVET I ISTINA O BORORU I ČOVEKU ZMIJI

Kju zaista nije mnogo voleo tu temu. Opet je trebalo da priča o stvarima koje nikada u životu nije video. Ne samo on, već ni njegov otac, ni njegov deda. On zamoli svoje štićenice da to ostave za Šumu Trolova gde je još bilo moguće pronaći vilenjake iz orginalne posade Imira, kao što je, recimo, Siret. Ali, devojke ostadoše neumoljive. Njihovo zanimanje za Evelon prevazilazilo je granice vilenjakovog strpljenja. Na kraju je ipak morao nešto da im ispriča:

Gost autor: Kleinemutter

                                          Dragi blogodrugari,

               molim vas da pomognete novčanom donacijom malom Alliju Tokoviću iz
Beograda da dobije tretman koji će mu sačuvati nerv do operacije u
Milanu koja ga čeka kad prođe ovaj užas.

 

Iza njive sa ražom, prostiralo se  polje pod zelenim žitom; vidjeli su se  i visoko uzdignuti, okaštreni brijestovi sa ostavljenom  ćubom na vrhu. Na nebu je, nepomičan i lepećući krilima u mjestu, lebdio  škanjac koji je nešto ciljao na zemlji – tačno nad Stojčevom  glavom i u zenitu neba!

Gost bloga: Vlada T.

Posle nekoliko godina falširanih lutanja, silikonskih otmica i estrade koja je postala više gej nego sama hipotetička gej scena, konačno se vraćamo u staru, dobru normalnost - pevačice koje su postale aktivistkinje moraće da se vrate plejbekovanju (a nikada ga ni ostavile nisu), a ozbiljan politički aktivizam bi valjda trebalo da se vrati onima kojima i pripada - plaćenim aktivistima i profesionalnim en-dži-oistima.

Postoje pošasti koje naprasno dođu, pomute redovan poredak stvari, poseju bolest, uništenje i tugu. Uzaludno je udariti na njih, a samo uz jetku nemoć i očaj posmatramo kako naš svet postaje neprijateljsko, neshvatljivo i nemoguće mesto za život. Melodrama gej egzistencije u Srbiji prethodnih decenija videla je više nego dovoljno takvih kovitlaca i mračnih vrtloga, da se činilo da je sam život pre turoban nego ružičast, da svakodnevnica ne nudi ništa više osim ćutanja, neizrečene sramote i rizične osude koja će u svom ekstremu preći u fizičko nasilje i egzistencijalni strah.

napisao: ELIN  PELIN –Dimitar  Ivanov  Stojanov

(Prevod s bugarskog:  Drzurin otac)

...Sestricama slatkim,  Zorani i Nataši!

Doktor Goran, sagnut, gazi rijeku i traži pijavice. Kreće se sporo, pažljivo prevrće svaki kamen  i  kao zaspao  nad mirnom vodom  gleda   u kadifeni pijesak koji nježno miluje vodica  s kraja korita. Kapa mu  pala na zatiljak i jedva se pridržava  za  jedno uho, ali on, predan poslu, ne nalazi ni minutu vremena  da je popravi i hoda  pognuto sa crvenom šijom, puši lulu držeći  je nakrivo u ustima , i -  traži!...

 Jesam, u gužvi sam, ali, nije lepo, podseća me Žmu, da ostanem dužna onima koji prate pisanija Anonimnog_autora:

Sledećih dana bilo je brojnih tužnih svečanosti oko ukopa poginulih. Liksa Druna sahranili su na samom trgu na kome je poginuo spasavajući imperatorski par. Tu su mu podigli sedam metara visok spomenik od plemenitog metala na čijem su postolju bila urezana imena svih dvesta sedamdeset i dvoje poginulih pri Horovom pokušaju atentata.

Stefan Basarić

Ripanje od most u reku duboku do kolena punu s kamenje je jedna od tradicija koja je ovde prisutna od davnina. Čovekoliki majmuni ovih krajeva negujući ovu tradiciju svakodnevno isprobavav gravitaciono ubrzanje na mostovi sa namerom da ostatak leta provedev umotani u gips na ortopediju kude će da pijev sokovi u tetrapak i gledav u duvar po cel’ dan.