Gost-autor: David Wege

Zapatanski petlovan Cyanolimnas cerverai je malo poznata endemska ptica sa Kube, a danas već i relikt močvare Zapata, na zapadu ostrva. Ova vrsta vodi prilično skrovit način života – toliko da su ornitolozi prevideli njen stvarni status i još stvarniju pretnju opstanku.

Zapatanskog petlovana je 1927. otkrio i za nauku opisao španski entomolog Fermin Karvera, a nešto kasnije, s lakoćom ga je pronašao i karipski ornitolog Džejms Bond (isti onaj kome je Ien Fleming plaćao autorska prava za upotrebu imena).

.

Možda niste primetili ali ja i kolega Krkar vas driblamo blogovima naše drage gošće - mlekac.

Ovom prilikom nešto sasvim drugačije - tema je ne mešaj se u moje štipaljke!

 

mlekac:

 

 Kao i svi naivni belci, dugo sam smatrala da, ako nekom kažem da nešto uradi i dobijem odgovor „Ee, mma!“ (Da, gospođo), to znači da će ta stvar biti i uradjena. Naravno, nije bilo tako. Godinama

Blogogošća: Mlekac



U Beogradu, kiša je, najčešće, razlog za depresiju. Onaj neminovan faktor koji upropaštava brižljivo isplanirane vikende, satima pripremane toalete i frizure i, naravno, dobro raspoloženje. Trpimo je, ali jedva.
U Bocvani kiša je – život! Najveći blagoslov koji može da postoji. Toliko je važna da je po njoj imenovana i nacionalna valuta – Pula (kiša). Svaka zdravica,

kukusigameni je dobio šansu

 

 

 

Bio jednom jedan čovek koji je znao dve istine. Dve istine ali iste. I nikako nije mogao da se pomiri s tim da su te dve istine paralelno postojale u jednom svetu. Rešio je da traga za drugim svetom, ne bi li smestio

Pre neki dan sam vam rekla da je onaj blog naše drage blogodrugarice - mlekac samo uvertira za njene buduće blogove. Ona je zivela u Africi, a ja sam opčinjena tim kontinentom jer nikad nisam bila tamo, tako da ...

mlekac:

 

- Kada ćeš više da naučiš Secuanu?

Bilo je to pitanje koje su mi razni ljudi upućivali bar dva puta mesečno. I posle nekoliko godina boravka imala sam problema da progovorim lokalni jezik, Secuanu, a to su, izgledalo mi je, svi oko mene znali. Ovog puta, pitanje je postavio naš prijatelj Bobi,

Roditelji dece sa teškoćama u razvoju, osobe sa hendikepom  i osobe sa intelektualnim poteskoćama često ne znaju koja sve prava imaju. Time ne mogu da prepoznaju kada su ona ugrožena, a kad se to i desi, često ne znaju kome da se obrate.

Taj problem su prepoznali ljudi iz Inicijative za prava osoba sa invaliditetom Srbije - MDRI i Incijative za inkluziju VlekiMali i u okviru projekta

 "Prevazilaženje marginalizovanosti kroz uzajamnu podršku: porodice za inkluzivno obrazovanje i poslovnu sposobnosti"

 napravili 

Servis za podršku u ostvarivanju prava dece sa smetnjama u razvoju i odraslim osobama sa intelektualnim teškoćama

 U dogovoru sa Snežanom Lazarević ovde postavljam njihovo obaveštenje o servisu, a Snežana i ostali članovi njihovog tima će se potrudti da odgovore na eventualna pitanja.

 

Ustupam blog mojoj dragoj gosći  - mlekac i želim joj srećan rodjendan! Neka ovaj njen blog bude samo uvertira za buduće blogove jer  znam da ona ima mnogo toga da podeli sa nama.

 

 

Nije istorijski, ali je moj 

Kad god nekome u ovoj zemlji kažem da mi je danas rođendan uvek me dočeka zapanjeno lice i čuveno pitanje - Stvarno? Pa baš

gost autor Miloslav Samardžić

Nepisano pravilo glasi: jedna slika govori više od 1.000 reči.  Zato prilažem 20 slika i demantujem romane Dobrice Ćosića "Daleko je Sunce" i "Deobe". Partizane, kojima je i sam pripadao, Ćosić je opisao kao narodnu vojsku i oličenje dobra, dok je četnike prikazao crnje i od samog đavola.

Ali, na Ćosićevu žalost, ostalo je mnogo fotografija, koje nam govore ko je uistinu kakav bio. Mada je za njihovo posedovanje režim za koji se Ćosić borio svirepo kažnjavao, sačuvani su čak i snimci oslobođenja Kruševca, 14. oktobra 1944. godine. Toga dana četnici su savladali nemački garnizon, a narod ih je dočekao kako dolikuje: buketi cveća, osmesi, ruke u znak pozdrava (slika 1)

kliknuti na fotografije za vecu rezoluciju

 Гошћа : razmisljam

 

 -  Матори саможиви скот! – безгласно понавља у недоглед, док јој се чвор у дну стомака лепи за дијафрагму и не да јој да удахне тако преко потребан гутљај ваздуха .

 -  Матори саможиви скот! – док јој се срце из грла пење у десно ухо и тамо почиње гласно да пулсира као река понорница загрцнута стенама.

 -  Матори саможиви скот! – као мантра која не доноси олакшање већ је, напротив, сапиње у свој својој бруталности са којом јој кола по нервним завршецима натегнутим до пуцања.