U prethodnom blogu "DA SAM JA NE(T)KO!?" izdvojio sam 3 prioriteta Srbije kao komparativne prednosti u globalnoj tržišnoj utakmici: hrana, energija i znanje. Rekao sam da bih igrao na te tri karte u međunarodnoj partiji ekonomskog i svakog drugog pokera. Na kraju bloga sam dao predlog u formi pitanja: A šta biste

gost autor: coa smor

Гост аутор: Nikvet pn

Половина децембра, мирна породична недеља, јутро. Одлучим да изведем сетерку у ловиште после ловне сезоне. Крећем у визиту на топ терен да извидим колико је преостало дивљачи. Пријавим излазак управнику ловишта. Ипак понеси пушку, каже, буде лисица, шакал... Послушам.

Važna tema, a najzad u našoj blogosferi imamo ljude koji o tome mogu da pišu kvalifikovano i odgovorno.

Dakle, dame i gospodo, Marco & Njanja de Mančini

Molim, sve čitaoce da ne lupaju ovde preporuke, nego tamo gde treba.

 

Vilin-vidarka je započela svoj život vračarinog šegrta radeći obične, teške kućne poslove.

Uskoro je počela da odlazi sa Gvildom u šiprage na ivici baruština i da tamo skuplja trave i razne bobice trnovitog žbunja. Sve vračarine poduke su bile škrte i kratke. A Frija se morala truditi da ne izda svoje pozamašno znanje iz te oblasti.

U povratku sa takvih izleta obilazile su klopke za divlje patke koje je Gvilda već godinama koristila. One su često bile prazne ili opljačkane, što je izazivalo opšte neraspoloženje i kišu vračarinih psovki. Močvara je, inače, bila puna vodenih ptica i Friji se srce cepalo što ne može da napravi lovački luk od leske i pobije gomilu debelih divljih gusaka i plavih polarnih patki svilenkastog perja. 

Kada bi se vratile vračarinoj kući pravi posao oko nabranog bilja tek je počinjao. Jedno je trebalo sušiti, drugo staviti u medovinu, treće u sirće od drvene kore, četvrto su stavljale u jako vilenjačko vino od kupine koga je baba imala u ogromnim količinama. Razno korenje moralo je biti očišćeno ili skuvano, a bobice sušene pa zdrobljene u prah u posebnom stupama ili pretvorene u gust pekmez koji se danima kuvao.

 

 

Jugobumerska {bejbi bumeri (55+), prim omega68 } razmažena derišta, koja ništa ne znaju, koja nizašta ne haju, nekada su glumila Vudstok i decu cveća, a danas glume konaszavadizam i zasvejekrivmiloševićizam

Sve znate. Četvrtak i anonimni_autor.

I srećna vam Nova godina, naravno!

Ako ima još neko da želi onaj praznični dodatak iz prošlog bloga - slobodno nek se javi.

A još slobodnije je da komentarišete il' kačite muziku - anonimni_autor mnogo voli muziku, a i ponosan je što je savladao kačenje iste! ;)

 

Tako, u neodlučnosti, oni stigoše na strelomet od utvrđenja, gde ih Vilin-kralj zaustavi

               Maločas sam dobila sledeću poruku od Bojane Mirosavljević, hrabre mame male Zoje i predsednice Udruženja gradjana za borbu protiv retkih bolesti kod dece ,,Život'':

 

               ,,Javili su mi iz RFZO da je komisija odobrila hranu, ali samo za Batenovu bolest. Mi zahtevamo da podkomisija opet zaseda i da odobri za svu decu kojoj je to neophodno, bez obzira što NASA deca imaju Batenovu bolest. Pristali su i sledece nedelje će doneti konačnu odluku.''

 

ANGEL  KARALIJČEV

Prevod s bugarskog : drzurin otac

 

 

Zarominjala je sitna jesenja kišica. Žuto lišće po baštama je zasvijetlilo. Veliki grozdovi  loze na odrini su nabubrili i već im je počela pucati kora.

Sagnu svoj cvijet i plavi drijemovac nad truhlim granjem u šumi.Sklupča  se na dnu ćupa mala lastavičica i zadrhta od hladnoće i tuge...

Nije bilo redakcije štampanih, elektronskih