Dub Pub radi non stuB. Unofišl selekta, no sekta, wiikiid intelekta...(ovo čitati na jamajkanskom :)

Ustvari, mogao sam ovu traku ladno objaviti i na već otvorenom  blogu, al je posebno rađena za neke što se žale na neveselost i neplešljivost ovdašnjih uradaka.

A i da fasciniram malo Tasu sa 4 aktivna bloga XD)) 

Nastavljamo gdje smo stali, polećemo gdje smo pali...

Malo tribalizovanog regea je u pitanju. Kombinacija rockers i afro ritma :

Shaman's Reggae 

Prognoza je bila “kiša čitavog dana” i dok s kafom u ruci kroz prozor gledam vedro nebo, upućujem meteorolozima misli koje neću podeliti s vama. No, podelio sam ih s drugim ptičarima na FB, pa smo lupali glavu kuda sad bez prethodnog plana i ranog polaska i tako smo se nas četvoro našli preko, u ritu, na obodu ribnjaka Mika Alas u Krnjači.

Foto: Boris Bajčetić 

Počelo je slučajno, na internetu. Nabasao sam na Dejvidov blog o ptičarenju s Tornja 42 i ideja mi se svidela. Ptice se obično posmatraju iz žablje perspektive, dok one na nas gledaju odozgo, a ponekad rade i više od pukog gledanja. Dejvid Lindou, a.k.a. The Urban Birder, je poželeo da bude na ravnoj nozi i da ih gleda iz ptičje perspektive. Otuda ideja visokih zgrada, a najveće šanse da se odatle šta i vidi jesu tokom seobe ptica. Toranj 42 je isto toliko spratova visoka kula koja dominira pejsažom Londona. A u meni je počela da tinja ideja da to isto uradimo i u Beogradu: potreban je minimum dobre volje, ne košta ništa i može biti zabavno.

Crni strvinar (desno) uz beloglave supove na Uvcu, foto (c) Saša Preradović 

Rano ujutru, vozim kroz smreke, pašnjake i polja krompira, niz Zlatar ka Sjenici i dalje, ka mostu na Vapi. Kako se spuštamo, iz vedrog dana ulazimo u maglu. Da li ćemo po magli i ptičariti?

Ipak imamo sreće

Kiša se smenjuje s vetrom, a svako malo udruženim snagama zagorčaju dan onima koji su dovoljno ludi da ga, uprkos vremenu, žele provesti u prirodi. A ima takvih dana, kada naprosto moram izaći iz kuće, moram izaći iz grada. S druge strane, ptice vole slabu kišu i veoma su aktivne po takvom vremenu, ali je u tim uslovima otežano korišćenje dvogleda. Ova kiša je, doduše, tek na momente bivala slaba... Međutim, većina ptica ne voli jak vetar i tada ostaje u zaklonu. A današnji vetar majski bio je bezmalo zimski zloban....

U ovim prebrzim i stresnim vremenima, sve manje ima ljudi koji imaju vremena za hobi. A to je jedna toliko nagradjujuca aktivnost. Em cete uzivati u samom procesu stvaranja, em ce vam ostati nesto sto vam se zaista dopada, bez obzira da li uopste ima upotrebnu vrednost. To mogu da garantujem. Ja sam igrom slucaja dosla na ideju da napravim sebi neku zanimljivu ogrlicu. Naravno, zanimanje zicama, perlama i dragim kamenjem mi neverovatno smiruje zivce, a pored toga imam i gomilu dzidza-bidza koje niko drugi nema. :)

Tako da, drage moje, pletite, heklajte, sijte, vezite... sta god vam

Proteklog vikenda, 67.544 odraslih i dece iz 35 zemalja pozdravilo se sa odlazećim pticama selicama (prošle godine 51.031).  Sve je to bio deo Evropskog vikenda posmatranja ptica, koji su organizovale BirdLife International i nacionalne organizacije za zaštitu ptica. Već peti put, kod nas su vikend organizovale Liga za ornitološku akciju Srbije i Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Vojvodine.

Ludaško jezero (izlet vodilo društvo Riparia iz Subotice)

Silazim danas do reke, koliko da bacim pogled na galebove. Montiram durbin na prozorski stativ, sipam kafu 2 u 1 u malu čuturicu, koja mi više služi kao šejker, pa klizim pogledom niz Dunav. Jedan mali vranac uz omanje vrišteće jato običnih galebova koje se otima oko nečeg jestivog što voda nosi, par labudova grbaca uz suprotnu obalu, te raštrkano jato morskih galebova... Otpijam gutljaj kafe i... jedan mrki galeb je u tom jatu!