Šest je sati, ali napolju je magla. Ptičarenje u magli i nije neki doživljaj. Da još rastežemo kafu? Ili da krećemo? Ipak, pobeđuje nestrpljenje da se zagnjurimo u prostranstva Južnog Kučaja, najprostranijeg masiva istočne Srbije i kraškog predela s najvećim kompleksom bukovih šuma u čitavoj zemlji.  A šta je ovu “divljinu” očuvalo? Odsustvo asfalta. Iskustvo me uči, tamo gde ima asfalta, praktično nema ptica – a važi i obratno.

„...najveća sajamska priredba iz oblasti lova, ribolova i sporta u regionu LORIST  i ove godine, od utorka, 6. do nedelje, 11. oktobra“ u Novom Sadu, prikazala je već standardno nepoštovanje zakona, izlažući, pa čak i na prodaju nudeći, preparirane primerke brojnih zaštićenih vrsta.

Ugroženi i zakonom zaštićeni prdavac Crex crex nuđen je na prodaju za 2000 dinara.

Stoji ispred ogledala. Očima snenim nadzire vlastiti lik  pa  glasom, jošte dubokim,  prozbori:  dobrojtro gospodine minister!!

Ondak se prekrsti  i redom zahvali:Hvala Vučiću, Marksu, Čegevari, SV. Savi  , i bogu.

Iz opravdanih razloga  od Boga Marksa, Čegevare I Sv. Save    drug ministar ne prima direktive. Stoga njih  četvoro ministar može slobodno da tumači pa, ako je potrebno,  da ih  trpa u istu ideološku korpu.

  

Okej, postoje nekada ti čudni trenuci koji ti odrede život - u mom slučaju započnu unutrašnju emigraciju . Tako je bilo i sa mnom tog novembra kada je ushered new world order, za mene, krajem odnosno početkom kraja jugoslovenskog identiteta. Bilo mi je jasno od tog trena da se staro više neće vratiti.

Bi-biip... još jedan prvojanuarski SMS. Zima je vreme kad sve sitne ptice koje se hrane insektima pobegnu odavde glavom bez obzira, kako ne bi izumrle od gladi. Ujedno, to je i vreme kad sva sila vodenih ptica sa severa krene nešto južnije (najčešće jugozapadnije) kako bi na nezaleđenim vodama mogla da se prehrani. Pticama ne smeta hladnoća (da je tako, ne bismo nosili jakne punjene paperjem), već što im sneg i led hranu čine nedostupnom. 

Glavni zimski ptičarski i ptičji spektal jesu velika jata, od po više hiljada ili više desetina hiljada, koja se okupljaju na mestima pogodnim za ishranu, npr. srpskom potezu Dunava. Ni Veliko Ratno ostrvo nije izuzetak. A kako kvantitet obično daje kvalitet (jedan moj poznanik se ovoj tvrdnji svojevremeno usprotivio argumentom da tri lopate i dalje ne daju dobru ribu), u svoj toj masi počesto osvanu rariteti.

Količina bezobrazluka kojom nas dnevno čašćavaju i najizdržljvije će uskoro naterati da u komunikaciji sa vlastima ostanu na škrgutu zubima i glagolima koji se pred decom ne koriste. A i to kao prelazni oblik do hvatanja one motke

 

Bio sam i danas u Doboju. Riječ katastrofa nije dovoljna da opiše ono što je Doboj danas.

Ljudi hodaju sa maskama. Smrad je na pojedinim mjestima u centru grada nesnosan. Ljudi vam na svakom koraku prilaze i pitaju da li dijelite neku pomoć. Centar grada ne postoji. Sve je polomljeno i razrušeno. Na sve strane razbacan je neupotrebljivi namještaj. Zapitaš se ko uopšte može živjeti ovdje ... 

 

 

I

.