Do skora je u ovom, jedinom sadašnjem staništu globalno ugrožene velike droplje u Srbiji bilo skoro 30 jedinki, a sada im je brojnost prepolovljena. Nestali su polno zreli mužjaci (samo jedan je ostao). Uzroci njihovog nestanka su nepoznati. Moj tekst o rezervatu Pašnjaci velike droplje dostupan je ovde. U ovom postu prenosim (donekle skraćene) komentare nekoliko diskutanata sa ptičarske Google grupe LigaPtice:

 

Prema Hrvatskoj nisam nimalo ravnodušan nikada bio: otac mi je Slavonac rodom, a mi smo, kao dica, odrastali na otoku Hvaru, budući da je tata radio za Minel Kotlogradnju, pa budući da su oni podigli strojeve u splitskoj toplani 1970-ih, on se tamo skompao s frendovima inženjerima koje smo svi, ovako jednoznačno i familijarno bezrezervno zavoleli, pa smo mi odlazili kod njih na more leti, a oni bi nam uzvraćali posete zimi, u velikoj Prestonici nekadašnje nam države. Sve to, nažalost, jedno višedecenijsko druženje, prekinuo je rat. Mi smo izgubili vezu s njima, oni sa nama, telefonske veze nisu radile, pisma nisu odlazila, i nesretna Juga se rastočila ka' Leut u olujnome moru...

Posle nekoliko obilazaka parka Gir, ponovo smo se našli pred prijemnom zgradom, očekujući džipsi (Maruti Gypsy) sa vozačem i vodičem. Ovaj nacionalni park zahvata najveći kompleks aridne listopadne šume na zapadu Indije i radoznalim posetiocima nudi 38 vrsta sisara, 37 vrsta gmizavaca i, da ne zaboravim - skoro 300 vrsta ptica.

Ipak, za većinu posetilaca ovde kao da postoji samo jedna vrsta - poslednja populacija kritično-ugroženih azijskih lavova (Panthera leo persica). Otuda je prilično iritirajuće slušati pitanja iz mimoilazećeg džipsija: „Jeste li videli lavove?“ „Jesmo, pa šta? Mi smo ovde zbog ptica.“

 

What separates men from boys? Iako naivniji googlovori variraju od bar micve do zrelosti, a izvesne zlobnice, kakve li gluposti, čak misle da razlika leži u tome da o dečacima brinu njihove majke, a o muškarcima žene, odaću vam jednu tajnu – ispravan odgovor glasi: “The price of their toys”. To je suštinska razlika.

Ako naiđete na nepoznatu ili retku pticu, pratite sledeće korake kako bi ste sastavili što tačniji opis za što kraće vreme. Koristeći priloženu shemu ptičje tomografije, napravite skicu na kojoj ćete označiti detalje i obojenost i uporediti je sa čestim vrstama u blizini (veća od, tamnija od...). Pokušajte da u toj fazi još uvek ne listate priručnik za identifikaciju (ključ).

O beležnici u rukama ptičara sam već pisao, i za potpune početnike, i za one iskusnije. Dok je svrhu dvogleda ili ključa za ptice sasvim nepotrebno objašnjavati, namena beležnice manje je jasna, pa sam osetio potrebu da je dodatno približim ovim tekstom slovenačkog ornitologa Boruta Štumbergera, kojim koncizno (i uspešno, dodao bih) predstavlja jednu opsežnu temu, pisanim za „Mali priručnik za posmatranje ptica“, objavljen u Sarajevu 2005.   

Koliko da s vama podelim jednu lepu vest, naš poznati ornitolog Ištvan Ham je juče prosledio kratak izveštaj i fotografije s terena u Banatu:

"Sinoć me je Oto Sekereš obavestio, da se jedna mađarska roda sa satelitskim odašiljačem spustila između sela Jarkovac i Tomaševac sa pitanjem da li bih mogao sutra ujutro [juče] da odem na to područje i da je potražim sa ciljem da se utvrdi da li je sama

Baš mi je drago što danas nisu počeli tu vandalsku seču platana duž Bulevara, pa ovih osam mučenika što idu tamo u majčinu, na Bali, da predsedavaju ekološkim skupom, kako iskreno reče ministar, neće moći da se izlanu kako im nema ravnih u lečenju drveća, jerbo oni to, po kratkom postupku, pretesterišu 400, 500 komada, ni panj na panju da ne ostane i to ne nekih smešnih mladica,

 

Foto (4) © Ksenija Putilin

Nekoliko automobila kreće se kroz prvu novembarsku hladnoću nad ravnicom požutele trave (a samo dan ranije sam uživao u kafi na toplom miholjskom suncu), mestimično prošaranom brežuljcima s pokojim šumarkom sađenih četinara. Niva na čelu se zaustavlja, za njom i ostali i, odmah potom, dvadesetak ornitologa od Vardara pa do Triglava žurno pretražuje tmurno nebo.

Kada su se prošle jeseni gradjani ove prilično prljave države odazvali pozivu Ministarstva za zaštitu životne sredine i  uzeli učešće u akciji "Očistimo Srbiju", verovatno su bili vođeni nekakvom građanskom odgovornošću i željom da sredina u kojoj žive zaista bude ekološki pristojna.

I tada je bilo izvesnih kritika na organizaciju cele akcije kao i sumnji u (zlo)upotrebu finansijskih sredstava za potrebe akcije, zašto su nabavljene ove, a ne neke druge kese za đubre i sl.

Ali, nikome, siguran sam, nikome ko je tada, makar zbog društva i zezanja uz ekološki