Natprirodno je samo naziv za ono što ostaje izvan našeg ograničenog poimanja prirode.

Negdje između naučnog i religijskog (odnosi se na velike svijetske religije) pogleda na svijet, nipodaštavana od prvog i proganjana od drugog (naročito od strane katoličke crkve), po rubninim područjima savremene civilizacije i dalje egzistira jedna drevna, tajanstvena, paganska, spiritualno-magijska vještina - šamanizam. Ili kako ju je nazvao Mirča Elijade - drevna tehnika ekstaze.

  Dobro jutro !

Od fudbala, kao teme za uživanje, videsmo - nema mnogo fajde. Ali, pred nama je predposlednji deo serijala o sportskom ribolovu.  

I sunčan dan.

Pred ovom akcijom skidam kapu i reč prepuštam Dimitriju Radišiću (inače, o istom lokalitetu sam već pisao ovde): 

Veći deo Vojvodjanskog pejzaža nisu oduvek činile njive i vinogradi. Nekada je ovim prostorima dominirala stepa i koju su naseljavale vrste biljaka i životinja karakteristične za ova staništa, kao što su tekunice (Spermophilus citellus), stepski tvor (Mustela eversmanii), orao krstaš (Aquila heliaca), stepski soko (Falco cherrug), gorocvet (Adonis vernalis) i mnoge druge. Danas su ove vrste ugrožene i našim zakonom svrstane među prirodne retkosti Srbije. 

Nema utehe ni opravdanja za 300 posečenih platana u Beogradu, ali ima primera kako se na počinjeni ekocid može odgovoriti kreativno, nenasilno i preventivno za takve buduće »poduhvate«, o kojima svakodnevno slušamo najave.

Naši sapatnici iz daleke Južne Koreje, napravili su jako zanimljivo kreativno gerilsko rešenje, koje je realizovala organizacija »Zelena Koreja«.

 

Pozabaviću se, zato, udžbenicima za posmatranje ptica, tj. ilustrovanim priručnicima za prepoznavanje vrsta, odnosno tzv. 'ključevima'. Jedan ključ je već preveden na srpski (Heinzel, Fitter & Parslow), a njegovo izdavanje zastalo kod para, ili nedostatka istih, evo ovaj…

 

Sticajem neverovatnih okolnosti, gradjani Zagreba i Beograda ovih dana pokušavaju da odbrane ono malo dostojanstva i smisla društvenog života. Gradjanski pokreti otpora u Zagrebu, povodom plana preuredjenja Varšavske ulice, i u Beogradu, povodom pokušaja seče platana u Bulevaru, na simboličan način iskazuju nemirenje uvredjenih i poniženih

Primetio sam, g. gradonačelniče, da u Beogradu ima sve manje vrabaca. U stvari, da ih gotovo uopšte više i nema. Šta je tome uzrok, ne znam. Da li su u pitanju oštre zime, vrela leta, ili nešto treće, pitanje je na koje će neko stručan znati odgovor, ali ja samo, sa ne malom setom, primećujem da ih nema.

Vrabac je, inače, jedan od simbola Beograda. To čak i u Wikipediji piše. Siguran sam, svoje važno mesto ima u ekosistemu. Međutim, ono što je možda i važnije, vrapci važno mesto imaju u emotivnom sistemu svakog Beograđanina, zbog toga, apelujem da se nešto oko ovog problema preduzme.

U dobra stara vremena se lepo znalo kako izgleda kontinentalna klima. Za peticu iz poznavanja naročito prirode i manje društva je zimi bilo hladno,  laste su donosile proleće, leta su bila izdržljivo topla, a jeseni naravno blagodarno bogate. Onda je odnekud stiglo globalno zagrevanje praćeno toplim gredama, rupama koje su na nebu probušili frižideri i dezodoransi, večni ledovi na naslovnim stranama su počeli da cure. Ko je znao i umeo se koliko odmah ugradio u unovčavanja najavljenog sumanutog leta koje je u to ime počelo da udara nasumice, gde stigne, i iz sve snage. Zbog toga je zima odlučila da pokaže zube sve do sedmica. Zauzvrat je kontinentalna klima odlučila da dobije nervni slom i svede se na dva godišnja doba, one prolećno-jesenje međusezone je ukinula do daljnjeg.

Parental Guidance: 16+

Warning: Strong Content