Gošća-autorka: golubica.bg

Da li vas je ikada zanimalo koliko dobro razumete druge slovenske jezike? Većina nas ima neko iskustvo sa ruskim, češkim, poljskim ili barem jezicima bivše nam države, ali za divno čudo, i dalje ne postoje konkretne brojke. Sve informacije svode se na subjektivne procene, anegdote i narodne mudrosti „govori srpski da te ceo svet razume" tipa. :-)

A zašto je uopšte i bitno to znati? Ukoliko su jezici dovoljno srodni moguće je komunicirati tako što se osoba A obraća na svom maternjem jeziku, na primer srpskom, osobi B, čiji je maternji jezik bugarski, a osoba B joj odgovara na bugarskom. Ovo se naziva još i receptivni multilingvalizam (receptive multilingualism).

"Mislim da je to jedno mnogo složenije pitanje od: da ili ne, i da ima veze sa odnosom Srba na Kosovu i Vlade u Beogradu, i da je taj odnos bez te simbiotičke veze sa Vladom, nije moguće sačuvati srpski život (živalj?) na Kosovu i mislim da to pitanje koje ste postavili, ipak zavređuje jednu malo dublju diskusiju."

E super.

LINK

Delfsko proročište je odlučilo da zatvori svoja vrata kada je neprihvatljivo skočila cena halucinogenih supstanci na otvorenom tržištu. Do tada su njegove službenice živele mirno i bogato, uslužujući brojnu klijentelu nemuštim izjavama, koje su i dan danas stručna podloga brojnim političarima.  Jeste da se oni ne ljuljuškaju u dimnim izmaglicama, obučeni u crne stoljnjake, ali na načinu na koji iznose svoja smatranja, delfske proročice bi mogle samo da im pozavide.

Ukratko, posle niza godina tokom kojih su vidovite radnice zbunjivale generacije kraljeva, vojskovođa ili uopšte radoznalih bogataša, sindikat delfskih proročica je odlučio da udari rajber na svoje preduzeće, uz preporuku radnicama da posao nastave samostalno. Tako su kroz vekove počele da se smucaju posmatračice budućnosti, koje je pre svega krasio i krasi nemušti govor. Ipak, ostala je nepisana tradicija tajnog sastajanja, u cilju razmene stručnih iskustava. Naravno, na najmanje očekivanim mestima, konspiracije radi.

овако, када плеоназмом насловим саставми, будем уживцима затечен, мис’им . . о чем’ би’ ја то ум’о пажњу читалаца намамити мого.додуше пабирака има . . . вазда. свакодневна двосмисленост игрорека којима смо сведоци ,посебно оних давни, ишколе, а по присету, ево прибележених , просто се намеће

Dragi moji susjedi, oprostiću vam skidanje tabli sa ćiriličnim natpisima, ali to što ste tukli policajke oprostiti vam ne mogu.

П. С. Одмах да разјасним, Власту Ценића уважавам као писца на дијалекту, има врло занимљиву поезију за децу, али кад неко хоће да буде злонамеран, он то и буде, као на пример ја.