Pao je opet taj potporni zid u Grdeličkoj klisuri a čitam da je Ministarstvo građevina predložilo Sudu časti inžinjerske komore da 16 inžinjera koji su učesnici u izradi projekta bude lišeno licence. Danas se oglasila dva od onih optuženih inžinjera i kažu da nisu potpisali izmene projekta i da ih oko toga niko nije pitao. Možda su krivi ali to je samo predpostavka jer se bez istrage i stava veštaka to ne može tvrditi. Bitno je ovde da po proceduri projekat se ne može menjati bez saglasnosti investitora, one firme što se zove „Putevi Srbije“ ili tako nekako i onog direktora koji tom firmom upravlja i koji ima problem sa nazivom neke letilice. On se naravno ne nalazi na nekom spisku za kaznu kao ni odgovorna kočoperna ministarka iz resora građevine a jesu investitori uz svu odgovornost koju im njihov položaj nalaže i traži.

 

Opet ja o "trgovini ljudima". Red je da se oglasim na ovu temu, upravo se završava mesec borbe protiv trgovine ljudima, a mi smo završili sve pripreme za projekat "Moderno ropstvo" koji će, verujem, promeniti svest mnogih ljudi kada je reč o ovom obliku organizovanog kriminala. 

 

Čak je seriju spomenula i  Condoleezza Rice u svom izveštaju :) u kojem svakako

 Sećate li se vica o malom Mujici i njegovom pismenom zadatku ?

"Funkcioneri Srpske radikalne stranke (SRS)   Vjerica Radeta i Petar Jojić posetili su pre nekoliko nedelja Milorada Ulemeka Legiju u Centralnom zatvoru u Beogradu, piše "Blic" pozivajući se na izvor u vrhu policije, prenosi agencija Beta.

 

                      

 

FRANCUSKA I SRBI U SFR JUGOSLAVIJI (1945-1991)

Mnogi istoričari smatraju da je pobeda na kraju Drugog svetskog rata poklonjena Francuskoj na osnovu njene prošlosti kao velike sile.1 Na kraju rata, u izmenjenim međunarodnim okolnostima, Francuska više nije predstavljala veliku silu u smislu u kome se na nju gledalo do 1940. godine. Anglo-američke armije su oslobodile Francusku i na čelu sa generalom Patonom2 razmišljale da idu na Moskvu. Sovjetska armija je držala Berlin i Istočnu Evropu. Srbija se, uz pomoć Sovjeta, oslobodila nacizma i postala jedna od federalnih jedinica

ovo su misli kojima sam započela današnji dan:

"dabogda  crkla ako još jednom izađem na ulicu posle 19h",

zatim

"ne probudila se dabogda ako još jednom sednem sama u restoran" (čuj, restoran - neka zovu oni to kako hoće, neka na vratima piše i dom kulture - ja mislim da je to ona stvar koja se zove  mehana)

pa još

 "ne videla više  bela dana  (dabogda) ako još jednom sednem u neku mehanu, ovde, u gračanici, sama, da jedem, i upustim se, povrh svega, u razgovor s nepoznatim" (nije greška - to jeste "razgovor s nepoznatim") 

pa

"Kada se lepo upakovana gomila lazhi uspije da proda narodnim masama

polako i sistematski tokom nekoliko hiljada godina - onda se istina smatra

totalnom besmislicom, a onaj koji ju propoveda - totalnim ludakom."

                     ~ J.Dresden~

Angie je vec u jednom od svojih blogova postavila kao temu dokumentarni film Zeitgeist, a ja bih se samo zadrzhao na njenom prvom delu koji govori o religiji. Lutajuci po internetu uspeo sam da nadjem kompletan prevod prvog dela, pa sam odluchio da vam ga iskopiram.

Danas sam nespokojno gledao televiziju kao prosečni nenormalni građanin ove zemlje, kad me je odjednom zapahnuo nepodnošljivi smrad... Ne možete da zamislite kakav otrovan oblak je zračio iz TV aparata! Nema te smrdibube ni telesne izlučevine koja bi se gnusnije osećala od tog talasa koji je danas kružio etrom Srbije, zemlje među šljivama i njivama na brdovitom Balkanu.  

Pretendent na funkciju prvog predstavnika svih građana Srbije, ispred palate pravde u Beogradu je izjavio da će malo da preispita suđenje za ubistvo premijera Đinđića. On bi kao nosilac izvršne vlasti

Čemu tolika buka što se seku platani u Beogradu!?

Seča platana u "najzelenijem gradu SFRJ" (ne znam koji grad u Srbiji danas nosi taj naziv) pa se nešto niste bunili na Blogu.

Sada

Nekada

 

Isto su pre par godina uradili u Novom Sadu na Beogradskom keju. Bez najave i bez otpora gradjana.

A nisam video ni

 

Gospa-Nata je lako nakrivila glavu i kroz pomalo stegnute kapke gledala u ogledalo.  Ozbiljna, tamna haljina bila joj je samo za dlaku komotnija nego onda kad ju je jedini  put obukla, na  venčanju mladje ćerke.  Posle više nije bilo prilike. Nije je obukla ni za sahranu zetu, jednom od Vitezova gospa-Natinog stola;  pristojne sahrane nije ni bilo jer ga je u zatvoru ubila Tajna policija koja ga je tajno i sahranila. U crkvu i tako nikad nije išla i haljina je izvadjena iz ormana  tek sad. Stavila je na glavu šešir, nalik na žirado, samo crn.  Nikad nije nosila šešir, ona je  radna žena a ne neka buržujka, ali, ovo je bila specijalna prilika.