Čudan niz naoko nepovezanih dogadjaja doveo je dotle da je Bane, u proleće  `46., dobio novo odelo.

Prvo ga je, jednog sumornog novembarskog jutra, šef pozvao u kancelariju, zaverenički zatvorio vrata koja, inače, nije zatvarao i, sve u pola glasa, saopštio  da napušta mesto Predsednika zadruge.

„Teraju me. Nisam im po volji, hoće da nameste onog Boru šnajdera, on je sad njihov, a onoliko pričao...ma znaš šta je sve pričao, te bašibozuk, te lenštine i nikogovići, e, sad se pere tako što će da zatvori  Zadrugu, kao, svi mi kapitalisti, vlasnici

(најмамљивија ствар на овом Свету је . . . . његова пролазност)

Брауново кретање копирајући, усмери ми ево одскора, мили Газда, надасве у одлукама практичан, моје радно лутање по Србији (наново) у Таково јер приводи се вишегодишњи путарски посао крају,па је ред ( како додуше и уговори прецизирају) резимирати урађено.

Avgust im je prošao u ozbiljnom učenju. Ono što nisu položili u junskom morali su da počiste u septembarskom roku. Mali predah je došao pred kraj meseca a razlog su bile auto-moto trke, zakazane za 3. septembar, i imali su malu diskusiju tim povodom.

’’Ceo svet je poludeo zbog tih trka’’, govorila je Rada, ’’ avioni bacaju plakate, železnica daje popust... rat samo što nije počeo a ovom narodu važno da li je brži Mercedes ili Auto-Union.  Narod nema  ’leba da jede ali će da da 100 dinara da gleda kako se bogataši vrte pedeset puta oko Kalemegdana!’’

Vaš san koliko god bio bizaran (kako kažete), izuzetno je zanimljiv.

Prizor uske neosvetljene uličice, otškrinutih drvenih vrata kroz koja dopire slaba

svetlost (u snu pretpostavljate petrolejki), zatvorene žaluzine, pišete, plave boje

iako to u snu zbog mraka ne možete da vidite ali znate(!), vi koji se krećete tom

uličicom ali sebe ne vidite, vi ste kamera koja snima prizor. Dižete pogled, u

uskom pravougaoniku

Što da ne !? Evo nam sjajne prilike kakva se retko pruža.

Država je kako i treba, po njezi dobro poznatim kriterijumima, jednom broju  policajaca dodijelila stanove, tj. „rešila“ njihovo stambeno pitanje i svoje probleme (brige )  smanjila za jedan.

Ali, ne lezi vraže, kada je trebalo dobitnici da se usele u te „svoje“ stanove, isti su već bili popunjeni, tj. useljeni, naravno bespravno.

Čovek bi pomislio ništa lakše - to će policija sama iseliti odmah. Kako da ne !

Bespravno useljeni „stanari“ su takodje policajci nezadovoljni konkretnom raspodelom pa su pravdu uzeli u svoje ruke.

Pokrenut je i sudski postupak ali opet ništa.

Pažljivim čitanjem izveštaja iz sudnice u kojoj se odigrao proces veka "zločin i nagodba" uočio sam da su mnogi mediji stidljivo preneli da je obezbeđenje samohrane majke nacije probalo da spreči novinare i javnost da uđu u sudnicu. Eeeej, da im privatno obezbeđenje zabrani ulazak u sudnicu. I opet niko ne reaguje. Valjda je to uobičajena procedura kada optuženi ima privatno obezbeđenje da oni odrede ko može a ko ne da uđe u sudnicu.

i meni je muka da slušam o leševima o prebrojavanju i regrutaciji mrtvih. muka mi je od priča o grobnicama, hladnjačama, jamama, srpskim ubicama, albanskim ubicama, muka mi je od onih živih koji dopisuju cifre, od lažnih imena, od žrtava koje se šetaju po evropi dok im majke plaču na grobovima u bosni. muka mi je od raznoraznih udruženja koja se bave lovom na što veći broj mrtvi glava, nema veze čijih, muka mi je od priče o dnk i koji mrtvac je srbin a koji šiptar i koji bošnjak i kako to utvrditi ako je mrtvac recimo bio iz nekakvog jeretičkog mešovitog braka... naježim se