Danas je kod mene svratio Nikoletina Bursać, moj ratni drug. Nije njemu ime Nikoletina, nego ga ja samo tako zovem. Ime mu je Željko, preziva se Bursać, i rodom je iz Srba. Pošten, jebiga, jer da nije imao bi nešto više, a znam da živi Batajnici u nelagalizovanoj i nezavršenoj kućici koju je radio sam, nogama i rukama.

Željko nema "uzao na jeziku" i zato se družimo. Krajišnika koji Mladića zove herojem" Mnoge bene ga ne razumeju, ali što vreme više protiče, više ljudi vidi da Željko ne priča napamet. Ceo rat je proveo u Krajini i nije mu palo na pamet da odatle neđe

...na Trgu neka deca nesto pevaju, nebitno puno balona i decijih glasica razdraganih nego kakvih, i ja gledala malo  i videh idu neki sa parolama, na daskama sklepani panoi kojisekoznaprotivcegabuneistrajkuju i onda dosli do Trga i nalevo krug kad su videli decu. Meni to nesto bilo jako lepo...

Svakom svom učeniku i roniocu iopšte kojeg povedem na ronjenje prvo kažem sledeće: “poštujte more i poštujte vodu. Pokušajte da ih razumete. Pokušajte da shvatite vodu kao živo biće koje ima svoje cikluse. Svoje dobre i loše dane. I najvažnije od svega ne pokušavajte da se borite sa vodom. Taj rat je unapred izgubljen za vas. Razumite vodu i poštujte je. Voda je izvor života u svakom smislu a i mi sami smo 70% voda.

Dok on nije došao u naše odelenje, ja sam bila najbolja učenica. Nije mi bilo lako, bila sam kako se onda govorilo, dete iz radničke porodice. Mama mi je bila domaćica a tata je radio kao radnik u Fabrici kablova. Imala sam još dve sestre i tri brata a živeli smo sa nekoliko porodica u baraci koja je ostala posle izgradnje jedne stambene zgrade. Nas toliko u tri malene prostorije, bože kad se setim, nisi mogao da se okreneš a da se ne sudariš sa

Уче нас да заборавимо, да променимо свест, да се не сећамо. Нећу да се не сећам, морам да се сећам. А бол никад неће проћи.

Данашња претрага вести показује да успевају да нас натерју на заборав, има само једно ”Догодило се на данашњи дан”, и то СРНА.

'Neobavezujuća' rezolucija Evropskog parlamenta o medijima iz Rusije u kojoj se isti porede sa terorističkim organizacijama je veoma važna. Važna je zbog principa. Principa o slobodi informisanja.

Neke od izjava Verice Barać:

hrabra žena

07.04.2010. Višegodišnje kontinuirano donošenje štetnih odluka dovelo je do opasnosti da Srbija uskoro ostane

When I was a kid I used to pray every night for a new bicycle. Then I realised that the Lord doesn’t work that way so I stole one and asked Him to forgive me.” 

Emo Philips, CL

Za najbržeg robijaša na bicikli, a sve u sklopu robijaškog Tour de France koji se održava ovog meseca, nije predviđen žuti žersej jer neće biti ni generalne klasifikacije, a  računaće se samo timsko vreme. Trka je poprilično dugačka i ozbiljna, nekih 2400 km, prolazi kroz sve sportske tj. zatvorske centre, kojih ima ukupno sedamnaestnaest u Francuskoj, i završava se tradicionalno u Parizu ali bez šampanjca i prigodnog govora Premijera. Mešovito muško ženski sastav, skrpljen sa koca i konopca od sitnih lopova do ubica, takmiči se na etapama od zatvora do zatvora, gde se noći i menjaju ekipe kao i čuvari. Svega nekoliko njih će imati tu čast da odvoza od početka do kraja ovu jedinstvenu biciklističko društveno popravnu manifestaciju.

Ne stižem da pišem koliko bih voleo a postoje stvari u zadnjih 7 do 10 dana koje su vredne komentarisanja. Nije baš utisak nedelje ali nije ni da nije.

 Onomad nas je iznenadilo zajedničko saopštenje patriJotske organizacije "Dveri" i sindikata policije u kome oni združeno kažu "nije na nama da se mešamo, ali paradu ponosa prvo treba odložiti a posle i zabraniti". Doduše kod preporučivanja ovaj čudni duo se poziva na bezbedonosnu situaciju i brigu se za stabilnost zemlje zajedno sa ustavnim poretkom. Doduše prave (ne)namerni previd da taj isti ustav svim građanima daje za pravo, da svima daje pravo, izjašnjavanja ili neizjašnjavanja kao i okupljanja ili neokupljanja, pravdajući potencijalnog silovatelja tezom da je žrtva, eto, imala prekratku suknju.