Krenem da čitam Dragecov blog,  kad - među prvim komentatorima sve vrvi od kretena i idiota univerzalnog tipa, napaljenih pacijenata i blogokvariša. Neke od najagresivnijih među njima sam u raznim prilikama i iz raznih razloga sa svoga bloga banovao - i nisam zažalio. 

A banovao sam  dosad njih 13 uključujući i nekolicinu glavnih (hiper) aktivnih blogokvariša. Ima

Odričem se svoga oca zbog njegove tvrdoglave ustrajnosti na odluci da glasa za LDP.

Njegove političke dugove ne priznajem.

Kao da je konac juna doneo i biti ili ne biti višegodišnje grčke agonije. Iscrpljujući pregovori sa međunarodnim poveriocima došli su do momenta u kome su grčki premijer i vlada primorani da donesu odluku: pristati na uslove "partnera" u daljem sečenju prihoda stanovništva, nov talas nezaposlenosti i siromašenje ili odbiti ultimatum po potencijalno veoma visokoj ceni koja podrazumeva izlazak iz evro zone i čak iz EU.

Njegova odluka glasi NE, ali čekajte da još jednom pitamo građane!

Demagogija? Populizam? Ne bih rekao. 

veća slika je ovde

“Mili, kada ćemo ozvaničiti ovu našu, može se reći dugotrajnu vezu? Vreme prolazi, a mi nikako da stanemo pred matičara. Roditelji nam sede na grbači i rođaci, a i ova silna deca koju izrodismo se pitaju, da li ćemo konačno postati muž i žena?! Znam da je brak prevaziđena institucija ali zašto mi baš da živimo ovako moderno? Eto, ne moramo u crkvi da se venčamo, ne moram ni venčanicu da kupim niti da je iznajmim.

Na ulasku u megamarket stoji polica za novine i na njoj najnoviji broj Vremena (to su one novine koje su do skoro nešto i vredele). Na naslovnoj strani Najbolji Gradonačelnik i veliki naslov: ZAMERAJU MI ISTO ŠTO I... Ne vidi se poslednji red, jer je zaklonjen drugim novinama, ali mi je sasvim jasno šta piše ispod. Ipak, da bih otklonio svaku sumnju priđem i pogledam šta piše. Naravno, ono što sam i očekivao. 

рецепт је више пута примењен у прошлости: почнеш да извикујеш пароле, констатујеш да је стање лоше (што је тачно), кривца идентификујеш јасно и поједностављено, упорно упиреш прстом у једну, само једну групу (приступ не замара немислеће па је пожељно, тако рећи неопходно), ако неко проба да постави питање насилно га ућуткај (сам процес је добар и за лечење комплекса, имаћеш осећај моћи што се лепо уклапа у улогу месије који се рађа у теби). кад „освојиш власт" наравно ништа нећеш променити и побољшати. не зато што су твоји „предлози" глупост (јасно је да су глупост, били су глупост док су били и парола када се и видело да су неспроводиви) већ зато што ти „не дају" ти би али су остали, који вуку на доле јачи.. али не смеш ћутати. увек подсећај на своју истину: да је стање лоше, да постоји само један кривац и упорно држи уперен прст у њега и настави да обећаваш лака и неспроводива решења. али пошто си сада власт, истину обзнањуј саопштењима. мани се митинга, ти си их прерастао. ућуткавање оних који немају вере препусти другима. биће их. ти си сада власт.

Prognoze su sastavni deo nasih zivota. Skoro sve sto u zivotu radimo je povezano sa ovom ili onom vrstom prognoze. Pocevsi od "kakvo ce vreme sutra biti" i "sta da se danas obuce", pa preko planiranja mesecnog budzeta i "hoce li me zvati veceras?", pitanja koja skola da se upisuje, do toga s kim, gde i kako ziveti, kako i koliko stedeti za neku starost (koja se, opet, ne mora doziveti), sve je, na neki nacin, povezano sa prognozom bilo vremenskih prilika, bilo prilika u svetu, bilo nasih bilo ponasanja ljudi oko nas.

S obzirom na vaznost prognoza za nasu egzistenciju, ocekivalo bi se

Samo posvećenima ni najbolje nije dovoljno dobro, i znaju da i od najboljeg može bolje. 

Birači to, na sreću, umeju da prepoznaju i nikakva ih najprljavija kampanja do sada neće sprečiti da postupe ispravno u osami glasačkog mesta. Ceneči rezultate i verujući u viziju.

"Vučić je, obraćajući se članovima SNS na izbornoj skupštini, rekao da neće govoriti loše o koalicionim partnerima. 

Proces kulturnog genocida najvećim delom  je završen momentom izbora Tomislava Nikolića za prdesednika Srbije. 

Finalni čin obavljen je izborom Aleksandra Vučića za njegovog naslednika, a sahrana Šabana Šaulića u Aleji zaslužnih građana  biće samo razmeđa između tragedije i farse, onad dva oblika istorijskih epoha koje se kod nas stalno smenjuju jednom u dva veka ostavljajući nekoliko decenija za normalan život i prosperitet.