Često me prijatelji i poznanici koji imaju stariju decu pitaju da li da ih usmeravaju ka IT profesijama, koliko je to teško, koliko je perspektivno i što je najvašnije koliko će još biti perspektivno. 

Prošle godine beše Severina i "jedna jako uspešna godina" a sad me banalos' sterilnih rasprava na "ljevici, desnici, centralnom" (komitetu) al to ne spada u citat, učinila praznom i nemam onih slika što sam ih imala na Kosovu da vidim (pardom na Kosmetu i Metohiji) tako da mislim da je uzbudljivije bilo čekati sama Novu uz gromoglasne detonacije svakojakih eksplozivnih naprava te rafala kalašnjikovskih - nego ić' na beogradske žurove. No, nek se to upiše pod još ne zalečeni PTSP ili kako ga već zovu stručnjaci. 

Evo kako je stvar išla. Sin na Iku Floridu, izvesni Saša

Udruženi zločinački poduhvat protiv srpskog jezika i nacionalne kulture počinili su:

Ne znam ni šta da napišem. Hteo sam prvo da psujem, pa da se zezam, a sad mi je samo muka.

Novosti

E Novine

 Vest nije potekla od njuz.net - a, ali se i dalje nadam da se neko samo zeza.

  koga interesuje moze svasta procitati u "debati" koja se poprilicno zestko vodi poslednjih dana a na temu "koliko kosta dinar"?

pred novu godinu dinar je malo "proklizao" u odnosu na drugu domacu valutu euro sto je naravno izazvalo nelagodnost kod velikog broja lica (kako pravnih tako i fizickih).

ocekivano, mnogi su se ukljucili u dobacianje i upiranje prstom, tj trazenje krivca.

neocekivano, rasprava je po neki put izlazila iz domena pristojnog (koga jelasicevi komentari za djilasa nisu iznenadili slabo poznaje jelasicev stil komunikacije).

na pocetku da kazem da je moj stav da nema krivca a nema ni nevinih. prica oko kursa podseca na karadjozov komentar oko proklete avlije "cim si ovde kriv si za nesto". s druge strane, krivice toliko svuda ima da je vecina "igraca" jednostavno bila primorana da vuce odredjene poteze. drugim recima, nevini su.

Svrbi me da pišem novi blog. Imam samo jedan problem: o čemu pisati?

Nije da nemam tema ni inspiracije. Naprotiv. Imam nekoliko ideja, neke se motaju po glavi duže, neke kraće. Ili nemam vremena, ili nemam volje, ili mi se baš o tome tog dana ne piše... Ali se neke teme za blog stalno motaju po glavi i vraćaju. I rešim sad da nešto napišem - al' koju prvu odabrati?

Zato sam rešio da stavim temu svog narednog bloga na glasanje.

Čitam sad nešto i komentarišem sa Saškom, ovaj Brexit je u petak pobrisao 2000 milijardi dolara papirnog bogatstva sa svetskih berzi. Kažu najgori dan u istoriji trgovanja, gori od 9/11, gori od Iraka. Drugim rečima, uspeli su ono što nije uspelo ni Al Kaidi, ni Osami bin Ladenu, ni ISISu, ni Vladi... Pri tome, sad nema nazad, nema povratka, Nemci ih stalno podsećaju da nema na pola trudne žene. I to sve, onako, iz zdrava mira, maltene iz nevezuše, verovatno su se to veče u klubu posvađali oko toga u čijoj čaši viskija ima više leda. Još uvek ne mogu da verujem u količinu iskazane

razlika između rijalitija i politike je što su rijaliti opasni kad ih gledaš jer ih hraniš a politika je opasnija kad zatvoriš oči

Bio na kvori zanimljiv tekst, pa k'o velim da podelim, jer se bavi pitanjem koje dosta aktuelno u Srbiji. Često se, kad se priča o Srbiji, pominje kako je to ovakva ili onakva zemlja i često su tu ljudi potpuno u pravu. U tom smislu, mnogima je Srbija kao postala neki simbol korumpiranog društva i često se vajka kako bi bilo lepo kad bi Srbija bila organizovana kao, ne znam, neka zapadna zemlja. Kad je organizacija društva u pitanju, onda se ista, društva, mislim, sreću sa nizom jako kompleksnih pitanja i tu je onda interesantno videti kako Srbija stoji u odnosu na neke druge zemlje