Čemu žurba

Danas je predsednik "svega u Srbiji" iskoristio izbornu skupštinu "pigmejskog faktora" u političkom životu, lažnih rojalista i folklornih "ravnogoraca", koji kao "rojalisti" uvek imaju

(...) Из Црне Горе се једном приликом у моју ноћну радио емисију укључио припадник оне струје која ту данашњу државу сматра једним од локалитета настањених српским племенима и прапостојбином већине српског живља

               U početku beše reč.
               Ma, ne! To nije početak ove njene priče, mada je neverovatno koliko je oslikava u samoj njenoj suštini.
               Ali, da ne trči pred rudu, već da krene redom.

Videvši da je vrag odneo šalu, Predsednik Srbije Boris Tadić doneo je istorijsku odluku : Republika Srbija kupuje britanski javni servis!
Ono što je do juče delovalo nezamislivo, danas je postalo realnost. Predsednik Tadić je, koristeći urođeni mu šarm, uspeo da ubedi britansku vladu da Republici Srbiji proda British Broadcasting Corporation! Novac za kupovinu BBC-ja biće obezbeđen izdavanjem za sada nepoznate količine obveznica, sa rokom dospeća 2024. godine i sa godišnjom kamatom od 11 %.

Današnja vest:

Pevač Radiša  Urošević izabran je za člana UO PTT Srbija. U svojoj biografiji napisao je da mu je zanimanje estrada, a želja (citiram): "da budem član upravnog odbora PTT Srbija". Vlada je njegovo imenovanje prihvatila jer ga je predložila Jedinstvena Srbija, čiji je on visoki funkcioner. 

Činjenicu da nije važno ko je stručan, već koliko je odan gazdi stranke koja je u vladi, smo davno apsolvirali. Današnji blog otvaram da pitam cenjene blogere u koji biste upravni odbor želeli da budete izabrani i zašto?

Od kada se pojavio na političkoj sceni Srbije čini mi se da se Aleksandru Vučiću ne mogu osporiti dve stvari: svakako inteligencija, čak ni kada je, po nalogu nadređenih  ili u žaru političke borbe - izgovarao najbesmislenije bedastoće ili najbljutavije gadosti. I drugo - lojalnost svojim političkim guruima.

Kao ilustracija neka posluže i one, po mnogima patetične - dve sedmice premišljanja pre napuštanja svetlog srpskoradikalskog puta krštenog kuma svoje dece, i pristupanja srpskonaprednjačkom novoevropejskom putui Tomislavu Nikoliću. 

Čini se da je njegov politički credo u ovih dvadeset godina bio obeležen upravo sledbeničkom ulogom trećeg pa drugog čoveka u firmi.

Ali, kao da su se od jesenas ove stvari stubokom promenile.

Kao da je, preuzimanjem stranke. Aleksandar Vučić zbacio grbu, odbacio štaku i crni povez sa desnog oka. No, da li će se tako uspravljen ispostaviti  kao Dobri princ (u nedostatku bolje metafore)  ili kao Kajzer Soze?

Dosta o Brexitu, dosta kenjaže, to nije neka stvar na koju se može uticati i prema tome je potpuno glupotrošiti vreme i energiju na isti. Pored toga, glavni akteri su toliko annoying, da već pomalo počinju da zagađuju život. Stoga ćemo malo o kineskoj filozofiji (kažu da je kurs o praktičnim aspektima tradicionalne kineske filozofije jedan od najpopularnijih kurseva ja Yaleu), pa čak i po cenu da me se optuži kako sam new age lujka.

Ljudi se neretko iznenade kad saznaju da mogu mnogo toga naučiti od Konfučija, Lao Cea i drugih kineskih tradicionalnih filozofa. Suprotno