Ово је више један од оних "драги дневниче,..." уноса него неки нови угао гледања на горућу ствар.
Сећам се да сам овде доста година раније имао неку расправу о питању Косова и ту се наравно причало пуно о историји, Туцовићевом виђењу ствари и сведочењу, попису Влковог вилајета из 1455, итд. Не сећам се тачних ставова, али се сећам да сам тад много прагматичније гледао на целу ствар, на улогу Србије и одговорност Србије за данашњу ситуацију. Мислио сам да се ампутацијом може прићи ближе миру на свачију корист, да модерне нације у модерна времена могу да апстрахују територију као једну од најбитнијих ствари које контролишу.

Autor-Dragoljub Zamurovic

               Evo ponovo naše IQIQIQ sa najnovijim vestima iz nesvesti. Dobrodošli u našu stvarnost.

               Можда сам већ стара, али даћу вам добар савет: немојте синовима дати имена Бранислав и Хранислав. Вероватно ће ме ударити гром у кухињи док правим палачинке као заслуга што се служим црним хумором према покојним баби и деди, па и покојном стрицу и оцу.

Šta se kk događa u Rusiji? Kojoj budali je uošte palo na pamet da je dobra ideja da postoji nekakva privatna vojska, od kad se to radi?

Има једна ствар у вези са Западом која се ретко где појављује у дискурсу а мени делује јако релевантно.
Преовлађује утисак да људи на Западу како домицилни, тако и имигранти верују да су домицилни помогли имигрантима дајући им део своје коре хлеба и уточиште од њихових заосталих друштава у којима нису могли да се наплате/остваре/изразе