Ili svakom parada: jednima pederi, drugima tenkovi

Elem, seća li se neko šta to beše „Haški tribunal? Da, to je bila ona grdna stena što je Srbiju delila od Evropske unije i svetle budućnosti.  To, samo to i ništa drugo do to. Nema drugih uslova, nema dodatnih uslova, nema skrivenih uslova. Ponavljali komesari, ambasadori, predstavnici, a za njima horovi naših političara. Samo da se pošalje i osudi cela zločinačka Vlada, Generalštab, rukovodstvo policije. Još Milošević, još Karadžić, još Mladić, još Hadžić.

3, 2, 1 -  i... Trt! Ne stigosmo ni da odahnemo kad - Kosovo. 

Naravno, ružno bi bilo pomisliti da je to neka ucena i da naši prijatelji na taj način pokušavaju da pocepaju ili ponize našu zemlju. Ne, naravno. No se za svaku zemlju u toj harmoničnoj zajednici naroda i država mora znati gde su joj granice i dokle joj suverenitet seže. A Srbija, eto, ne seže dokle njen ustav kaže, niti rezolucija UN. nego dokle kaže Vašington, direktno ili preko čauša.

No čemu ovaj i ovakav uvod kad je tema sasvim drugo nešto?

Svoju prvu propast sveta doživeo sam, a boguhvala i preživeo, negde između jedanaeste i dvanaeste godine svog života.  Ako se dobro sećam, ta prva propast, ne samo mene, nego i vascelog znanog i neznanog sveta, trebalo je da se desi u februaru. Mislim da se radilo o nepoznatom asteroidu, koji je baš tog februara nameračio da udari na planetu Zemlju. Pitao sam oca: Tata, a šta ćemo sad? Neuk po pitanju  astrofizike, odgovorio mi je: Ne brini sine, preživećemo nekako. Žilavi seljak, moj otac, sa čvrstim korenima u sremskoj crnici, koji je kao i njegov deda i pradeda savšta preživeo, bio je i tog puta u pravu – preživeli smo. Zašto je taj astoreid promenio pravac, nije mi poznato. Od tada, pa do danas, ja sam lično preživeo bar dvadesetak propasti sveta. Ali, evo po ko zna koji put, i ove 2010.godine, dok jedni drugima sa osmehom i uz čašicu nazdravljamo i želimo svako dobro i dug život, tamo nekakvi učeni naučnici tvrde da i meni i vama i planeti Zemlji ptreti nova propast.

Tazbina, pre 8-9 godina. U kafani se upoznajem sa ženinom braćom i prijateljima. 

- Ti si iz Vojvodine?

- Da

(desetak sekundi tišine)

- a šta hoće onaj Čanak?

Nije dobio odgovor na ovo pitanje. Mrzelo me je da odgovorim da sam potomak kolonista iz Kninske krajine i da bi me se familija kolektivno odrekla da sam "autonomaš". Uz to, niti mislim da je Nenad Čanak separatista, niti da njegovih 2-3% glasača predstavljaju značaj broj. Sa sličnim pitanjima sam se susretao i pre i nakon tog dana.

Tik, tak, tik, tak...

Mesecima u medijima traje igrokaz zvani "Rekonstrukcija". No je muka velika - kako zameniti so stručnih a neporočnih?

Kombinacije, permutacije ili - rotacije?

I tako prođođe ti izbori sa rezultatima koji su bolji no što je Srbija mogla i da se nada. Nema više smokve, ni smokvinih listova. Car više nije prvi Podcar nego je Onaj koji jeste. Da li je go ili obučen zavisi od ugla posmatranja i konkretnih interesa posmatrača. Ali još malo pa više iluzija biti neće. Ni ko je s kim, ni šta su čije namere.

A šta radi Car? Car piše Program.  Eh, da...Kaži mi sa kime piše da ti kažem šta piše. Ono što je sigurno jeste da piše Reforme u tom Programu.  A kao što znamo - najbolje su one reforme koje nikoga ne bole a uhu gode. Samo, jedan je problem: takve mogu da se prave (a pravimo ih, brat bratu, od šezdesetih neprekidno) dok ima ko da ih - takve -  plaća. 

Odavno nije vest  da je u Srbiji vlast nešto ukrala ili predsednik nešto slagao. 

Vest je da postoji sudija koji je spreman  da presudu donese po zakonu, u skladu sa sopstvenom svešću i savešću. 

Doneta prva presuda da PIO penzioneru vrati uzeti deo penzije 

Srećan 90ti, i da si nam živ iz drav.

autor: Nik Kolerstrom

Galilej je, poput Keplera, bio mathematicus, što je termin s trojakim značenjem, pošto se odnosi na matematiku, astrologiju i astronomiju. Favaro je u svom eseju Galileo Astrologo iz 1881 godine zaključio:

Deluje mi nemoguće imati i najmanju sumnju u to da se Galilej bavio astrologijom, štaviše, da je bio čuven po svom velikom umeću u toj umetnosti, te da su ga istaknuti ljudi konsultovali s punim poverenjem, često trazeći horoskope i predikcije.(1)

Pisma koja je Galilej slao svojim astrološkim kolegama su izgubljena i imamo samo odgovore na njih, baš kao što su izgubljeni i najčuveniji horoskopi koje je napravio.(2) Međutim, preživelo je oko dvadeset i pet astroloških karti koje je nacrtao, kao i nekoliko primera njegove analize tih karti. Knjiga iz koje je mogao naučiti astrologiju dok je bio u Pizi možda je Porfirijeva Introductio in Ptolemaei opus de effectibus astrorum..., pošto je u Firenci sačuvana jedna kopija s Galilejevim beleškama na marginama.(3)