Lepo kaže naš narod - Rodi me, majko, srećnog, pa me u vodu baci!

To, kanda, važi za ovog našeg mačijeg ludaka.

Ali, bolje da počnem od početka.

Stigao je kod nas dan pošto nam je poginuo prethodni mačak (ovaj sa mog avatara).

Naša prijateljica i komšinica, Misinaijecinamama, bila je toliko potrešena kad je videla Prestolonaslednika da plače (što je, definitivno, IZUZETNO redak prizor) da je odmah sutradan, pod izgovorom što je Prestolonaslednikov rođendan, donela nešto malo, crno, sa ogromnim ušicama i okicama i pet i po dlaka na repu.

Više je ličio na nekog ofucanog pacovčića nego na mačku, pa je tako i dobio nezvanično ime - Packe. Doduše, odaziva se on i na Cicko, mačor, coktanje, a ponajviše (kao i svi pripadnici njegovog roda) na zvuk otvaranja vrata frižidera.

Kako god, Bella ga je odmah usvojila kao da je njena beba. Ostatak familije sledio je njen svetli primer.

1. Prezime

1. Sve je relativno

               Dogodilo se to u ona dobra stara vremena kada su slave ponovo postale moderne i okupljale za svečarskom trpezom čak četiri generacije mnogobrojne rodbine tako da domaćini često nisu ni uspevali da se pošteno vide sa gostima koji su stizali u talasima, pa je trebalo, sve po propisima, izneti slatko i 'ladnu vodu, rakiju i kafu, pa predjelo, supu, sarme, pečenje, salate i sijaset sitnih kolača, i pri tome paziti da uvek u čašama bude dovoljno piva, vina, špricera i žutih i crnih sokova...

Strina je umrla juna prošle godine. Već neko vreme se mučila. Najviše je napao šećer - poslednjih godina skoro je bila oslepela. Razaznavala je samo obrise. Poslednji put smo je videli pre nekoliko godina. Ono kad smo im svi porodično otišli u goste. Obradovala se, mojoj kćerki najviše. Srdačno se ispričala sa svima, ponajviše sa majkom.

Uvek se javljala na telefon. Valjda joj se u poslednje vreme sluh još više razvio kako joj je vid oslabio, pa je iz prve, bez greške prepoznavala ko je zvao. Nismo se sa njima čuli toliko redovno. Brat je zvao da kaže tužnu vest.

 

 

Ako je sudeći po početku godine onda će nam ova biti izuzetno zanimljiva jer donosi promene, nadamo se na bolje.

Sve je krenulo sa dočekom koji je bio za sve nas iznenađenje i dobrodošlica  omikronu, jer se redovi ispred kovid ambulanti povećavaju. Opet idu apeli da budemo odgovorni itd.a ja lično ne vidim da je odgovornost na nadležnima za odobravanje masovnih okupljanja i slavlja, niti da je bilo kakvu odgovornost preduzeo krizni štab, sem što nas zasipaju informacijama o vakcinaciji.

Ja sam da se razumemo vakcinisana 3 puta Sputnjikom, jer

 

U zilion, kako bi to rekao Bojan, američkih filmova, od kojih smo odgledali bar pola, kad se desi da pukne, prsne, razbuca se bračna ili ljubavna zajednica, jedan od partnera, najčešće muškarac ali nije pravilo, odlazi energično u spavaću sobu, skida sa gornje police ormara kofer, stavlja ga na krevet i počinje da otvara ladice / fijoke. Sve to deluje automatski, skoro zombijalno, nijedan pokret nije slučajan ili nepredviđen.

Da vidimo ovako - a čisto razbibrige i eksperimenta radi: čast, dostojanstvo, poštenje, ponos, ugled, obraz..Koji vam je od ovih pojmova najsmešniji? Na koju se od ovih reči i na koji pojam koji one predstavljaju najslađe nasmejete? Kojoj se od tih reči danas u Srbiji najrađe i najslađe rugamo? Koja je od njih najveći a najnepotrebniji teret inače preobimnom i prekomplikovanom rečniku našem napaćenom? 

Moral, recimo?

Kad prosečan srpski web-intelektualac guglaš-mudrijaš koji zna sve o političkim marifetlucima i da su svi isti - dakle kad takav citira Đinđića - u pitanju je obavezno ona čuvena o tome da "kome je do morala neka ide u crkvu". Normalno. I pošteno.

 

Aha, 

Poštenje... E o o poštenju stav je vrlo jasan i nedvosmislen: zaista postoje pošteni ljudi i građani. I ne, to nisu kurve koje o poštenju rado a često pričaju. . To smo Mi. A Mi smo oni koji znamo da su inače svi lopovi. Kako se zna da neko, ipak nije lopov? Lako: svrsta se adekvatno, i glasno i često viče da su svi lopovi. Tako se najbolje zna i vidi da On nije lopov. Hehehe - pa naravno da ne padamo na pravničke mudroserije za naivce i budale! Prezumpcija nevinosti - sic! 

 

 

„Kada nas pogledate, a ne stavite u prvi plan našu seksualnu orijentaciju, mi smo jedna obična srpska porodica, sa istim problemima kao i svi ostali. Jurimo da zaradimo dovoljno para, radimo od jutra do sutra, plaćamo troškove, struju, nerviramo se oko vesti, razmišljamo gde ćemo na letovanje, idemo na slave, družimo se. Dete raste, odlično je u školi, ima drugare, igra igrice, surfuje na internetu, dakle, nemamo ništa specifično, pa da kažete: Aaa, eto vidite šta rade deci!"

Beograđanka Anđela je lezbejka. Ima 40 godina, diplomirana je umetnica i živi u srećnoj vezi sa svojom partnerkom poslednjih devet godina. Imaju sina koji pohađa četvrti razred osnovne škole. Dete je iz prethodnog partnerkinog braka. Obe su zaposlene u velikim kompanijama.

Anđela je sa koleginicom Sonjom (35), biseksualkom, osnovala krajem decembra prvi srpski sajt posvećen „LGBT roditeljstvu'', tačnije istopolnim partnerima koji imaju ili žele da imaju decu.

Ili zaključak u pokušaju.

Lako je biti pametan kad si neutralni posmatarač.

Samo ja nisam pametna ko je tu (sve) lud.

***********

 

Normalno je da je stočni fond u Srbiji devastiran kada su sva goveda u medijskim kućama - napisa moj drug Brka onomad na twitter-u nekim sasvim drugim povodom. Ali ovde se sasvim uklapa.Već sam pisala o jednom maniru naših medija da o veoma ozbiljnim krivičnim delima, kao što su zlostavljanje dece ili silovanje pišu na nedopustivo nonšalantan, uvredljiv, neogovoran i, na kraju krajeva, glup način.

SRBI I BELA KUGA 2.

Super je biti samohrana majka u Srbiji. Država vodi računa o vama, nađe vam posao, poslodavci se prosto utrkuju ko će više samohranih majki da zaposli, komšije vas gledaju sa uvažavanjem, kad niste prisutni o vama pričaju sve najlepše, preko reda upisujete decu u vrtiće, država vas pomaže i finansijski i savetodavno, ma milina jedna.  Ciničan sam,

»Dobro je bre, živ sam!«

izjavio je sa još bar tri uskličnika Prestolonaslednik, koji je nedavno avanzovao u Studenta, što je samo i očito, doprinelo njegovom mrmotskom ponašanju. Dobro, jesam li ja to zaslužila? Godinama sam spavala k'o nervozni šišmiš, jer je Mrmot mislio da noć služi za druženje sa roditeljima, a Majka Priroda ga je podržavala svim mogućim i nemogućim alibijima, od menjanja zuba (kojih mu je, po mojim proračunima, poraslo više no ajkuli), do svih mogućih varijacija virusa koji su mahom noću pokazivali šta znaju.