Ma kakve devedesete - osamdesete su zakon!

  

Tričetiriput godišnje firma organizuje važne sastanke za dva-tri tuceta svojih ljudi iz celog sveta. Ali, pošto su današnje firme svesne i brižne i vode računa o sveukupnoj dobrobiti svojih ljudi, ti se sastanci obično organizuju na mestima gde se posle rada može i opustiti i uživati. Tako firma lako ustanovi ko posle celodnevnog rada može i celonoćno da banči ali i da se, posle lumperajke do 5, u 8 uredno pojavi izbrijan, svež i načasupažljiv...

Danima čekam da neko nešto napiše o slučaju Jura: Vlasnici/rukovodioci korejske fabrike u Srbiji dali su otkaz ženi koja mesecima ne radi jer je na bolovanju (LINK) i nisu se čak ni sažalili da je drže na poslu još samo 4 i po meseca tokom kojih ona i dalje ne bi radila (a

Odavno smeram da napišem tekst o Manastiru koji izuzetno volim. Nažalost, najnoviji dogadjaji naterali su me da taj svoj naum učinim brže nego što sam očekivao.

Pre tri dana, neki mediji objavili su vest da je bratstvo Manastira Sveti Arhangeli kod Prizrena u toliko teškoj situaciji da razmišlja da napusti Manastir. Dan kasnije, a evo i danas, vest je bilo moguće naći samo na sajtu Kurira. Volšebno je nestala iz svih drugih medija!

Raspitao sam se na par mesta i shvatio u čemu je stvar: kažnjavaju ih zato što su "Artemijevi". Ne samo da su ih doveli u bezizlaznu situaciju uskraćivanjem koječega (pored sve muke koju ionako imaju pod pritiscima kojima su izloženi), nego je organizovano i zatiranje svake vesti o njihovoj situaciji.

Iz sasvim drugog izvora, saznao sam da sličnu sudbinu deli i Manastir Devič. Sestrinstvo bukvalno gladuje. Prijateljica koja ih je posetila priča da kad su ona i njena majka bile u poseti, videle su da su zalihe hrane bile pri kraju i da monahinje dele dva krompira i jednu papriku za ručak.

... na rezervni položaj. 

Ovo je blog posvećen Pajinom oblaganju stola limom i naravno temi c) razno.

Čisto da se nađe, ako bi neko nešto intelektualno evo i malo istočnjačke filozofije, a može i nutricionizam.

 

  

 

 

 

Bismilahir-rahmanir-rahim!

 بسم الله الرحمن الرحيم

U ime Boga (Alaha), Milostivog, Samilosnog.

Ovim rečima počinje jedan od najvećih romana novije srpske književnosti, Derviš i smrt M. Selimovića.

Na stranu primedba Alije Isakovića da je ironično što jedan od najvećih srpskih romana počinje deklaracijom islamske vere, muslimanskim Vjeruju.  Nego, primetih

AleXandar Lambros

 

I evo nas, vreme Božića, vreme radosti. U mom slučaju zabava bi bila tačnija reč. Možda je čudno da ateista poput mene s nestrpljenjem čeka da čuje božićne poslanice crkvenih „velikodostojnika" (već su i ove titule prezabavne) ali je tako. Iskreno, od Amfilohija sam najviše očekivao i ... nije me izneverio. Teško da će Irinej žešće od njega da se prospe ali, SPC je to, ne treba se kladiti!

Poslanica je prepuna „celomudrenosti". Toliko da je teško odlučiti odakle da se krene. Ipak, prirodno, kako i inače u životu biva, najzabavniji su delovi koji se bave seksom. Sex sales, zar ne? Pa makar bi crkva to trebalo da zna. Šta su sex toys industrija, čipkano rublje i Lubutenove štikle u poređenju sa industrijom prodaje nepostojećeg leka za nepostojeću bolest, tj oprosta za greh? Ne može se ni porediti. Tako da, kad pominje porno biznis s milijardama prihoda ... zvuči kao šeretluk.

Kao verniku, drago mi je da je isplivao film sa vladikom Vasilijem. Od izbora Irineja za patrijarha sam se nadao da će njegovim izborom krenuti čišćenje crkve, da u njoj neće biti mesta za Pahomija, Vasilija, Filareta, Nikanora, Artemija... Uzalud sam se nadao, samo je Artemije smenjen.

Prevelika moć koja se daje crkvi loše utiče i na sveštenike, ali i vernike.  Sveštenici su zaštićeni kao beli medvedi, ne plaćaju PDV, dobijaju penziju za koju ne uplaćuju staž, a crkve su dobile silne radio i TV frekvencije za koje se sada, a to pouzdano znam, pitaju šta im je to trebalo. Uostalom, šta će crkvama radio i televizija? U škole je navrat - nanos uvedena veronauka, koja je doživela totalni fijasko.

Драги читатељи Блога Б92. Задовољство ми је да најавим следећи пројекат. 

Центар за отворени дијалог - центар за интердисциплинарна религиолошка истраживања и политичку теологију и Хришћански културни центар уз подршку Фондације Конрад Аденауер ће организовати почетком следеће године пријекат под називом „Хришћанство и демократија, између антагонизма и могућности".

Овим пројектом желимо да окупимо друштвено ангажоване младе људе, студенте, дипломце, постдипломце свих профила, научно усмерене, чији ће предавачи бити професори универзитета, клирици, политичари, министри. Почасни предавач ће бити један од утемељитеља политичке теологије у свету, познати римокатолички богослов Јохан Баптист Мец. У току предавања поставићемо питања и дати конкретне одговоре, да ли су људска права и слободе, као и демократија спојиви са Хришћанством, какав је однос хришћанских традиционалних цркава и верских заједница према демократском систему, политичким партијама, као и каква је ангажованост верника у политичком животу земље.

 

Ovaj tekst je inspirisan pojedinim komentarima sa gordančevog bloga o Higsovom bozonu, i to onima koji su se onako više pobočno oslanjali na temu.
Samo što ovo nije blog o "božjoj čestici" , ovo je blog o bogu samom.

Ambiciozno, nema šta ;)

Ovim obaveštavam prijatelje, poznanike i širu rodbinu da, kao ateista, ne slavim Božić i, sledstveno, molim da mi se ne šalju sms čestitke.

Ko pročita - pročita. Ko ne pročita, pa pošalje - vaistinu je poslao.