U Poljskoj, u gradu Švjebođinu, svečano je pred oko 20.000 prisutnih otkriven najveći kip Isusa Hrista na svetu. Izrađen je od betona i visok je 36 metara, odnosno 33 metra je visok sam kip, a pozlaćena kruna još tri metra. 33 predstavlja Isusove godine, dok 3 simboliše godine koje je proveo učeći.

Da se razumemo ‘oma na početku. Ja nisam nikakav vernik. Pod tim podrazumevam redovne posete crkvama, beskonačne postove, upražnjavanje crkveno propisanih rituala i običaja, beskrajne molitve i nadu da će Bog svevišnji rešiti moje probleme. Da li me to čini nevernikom? Ne. Da li to znači da mislim da su oni koji upražnjavaju sve ovo gore pomenuto manje vredni od mene? Ne. Da li to znači da sam ja manje vredna od njih? Ne.

Svoje

Vizionari

Boža Đelić je hladno napisao ovu  parolu, bez obzira što sektor nauke vodi u zemlji gde

Ništa užasnije u svome životu čuo nisam.

Moja tetka N (sestra od tetke moje majke), logoraški broj 4138 istetoviran na podlaktici, žena koja je 3 godine provela u nacističkim logorima od čega 15 meseci u Aušvicu, do oslobođenja, svoj sedmodnevni boravak na VMA ovako je prokomentarisala:

Lakše mi je bilo u Aušvicu!

Gledam (ponovo) Blog pa se čudom čudim. Izbori iza ćoška, a nigde političkih blogova. Njeno veličanstvo je odavno odsutno, Drago se, kažu, naljutio, Šjenti je valjda zauzet lokalnim glasovanjem, Krle razapet između sećanja na vojničke dane i kampanje, Filip emigrirao u toplinu nesunčane strane Alpa...

Pitam se, zaista: da li je dozvoljeno pisati političke blogove na ovom mestu?

 Moj gost: Mr.Loader

Teško je bilo gledati sliku u tv izveštajima. Nije lako ni pisati o tome, jer stoji onaj bremenit, pomalo i katastrofičan osećaj. Ali, treba. Bolje nego ćutati.

Monasi koji se pesničaju… To je scena koja poražava, koja deprimira.

iliti Deset muzičkih zapovesti 

Ovih dana Crkva je opet u centru pažnje. Kod nas se u pravoslavlje uvodi kung-fu kao metod dolaska do duševnog mira, a kod katolika je to rok muzika. Vatikanski list "L'Osservatore Romano" je objavio listu najboljih rok/pop albuma svih vremena. "Ova top lista je naš skromni vodič za dobru muziku i tu je da vas podseti da postoji i drugačija muzika" piše ovaj vatikanski list, pozivajući Italijane da je slušaju umesto lakih nota sa italijanskih festivala kao što je San Remo.

"L'Osservatore" je nedeljnik koji izlazi od 1861. godine, a prati Papine svetovne aktivnosti, objavljuje uvodnike crkvenih velikodostojnika i zvanična dokumenta Vatikana. 

 Zanimljivo je da na listi nema ni jednog italijanskog albuma.

Baš bi me zanimala nekakva top lista SPC-a. Nekako mi se javlja da bi tu bili Bora Čorba i Vesna Rivas. 

E sad sledi Vatikanskih TOP 10:

Ove godine svi hrišćani slave Uskrs istog dana, u nedelju 24. aprila. Utakmice svih većih evropskih liga takođe se igraju redovno u subotu kao što su se i ranijih godina igrale i kod njih i kod nas.

Međutim, za razliku od ranijih godina, naša SPC je rešila valjda da pokaže kako smo mi Srbi najhrišćanskiji narod i kako mi jedini znamo šta je to Veliki petak, Velika subota i sam Uskrs i Isus Hristos.

Pokazujući još jednom da se ne meša u politiku, državu , stranke, vojsku, i druge državne institucije , a pogotovo ne u istoriju, kulturu, umetnost i sport, SPC je uputila pismo  “Crvenoj zvezdi” u vezi derbija a “radi znanja i daljeg postupanja”:

“U  Истанбулу живи три милиона људи који потенцирају своје српско порекло! У читавој Турској их је готово девет милиона. Још је краљ Александар Карађорђевић изјавио да су Срби измирили све рачуне са Турском 1912, па убудуће са њима можемо бити само пријатељи. То, ипак, нико није узео за озбиљно до пре пет година.” То каже Драгослав Милосављевић, предсједник Друштва српско-турског пријатељства "Инат"

Пратећи верско-политичка таласања у Рашкој или Санџаку, ону сумануту  представу после утакмице када су млади носили турске и верске заставе и урикали да је то Турска, па онда најаву наших младих патриота да ће у недељу носећи српске и православне заставе, уз српску патриотску музику, прошетати улицама и тиме једноставно рећи да је то Србија. Шта рећи  осим да ништа од тога не слути на добро, тим пре што неодољиво подсећа на методологију из почетка 90-их.

Очито и СПЦ и ИВЗ, уместо да сабирају, како им вера налаже, оне деле народ и распирују раскол,

Srbi su Srbi a naročito smo mi Srbi, reče vladika Grigorije.

"Budimo  ljudi iako smo Srbi"-reče patrijarh Pavle.

Kako za koga, ali  ja sam mišljenja da je Pavle najpametniji i najčasniji od svih vladika, koji je i ponašanjem i rečima učio vernike da budu ljudi pre svega.

Nedavna izjava Tome Nikolića „da su za njega Srbi iz Republike Srpske Bosanci,(nije rekao Bošnjaci, govorio je o geografskoj a ne nacionalnoj odrednici) iako neki od njih ne vole da ih tako zovu“ izazvala je lavinu nacionalno i pravoslavno-svetosavski ostrašćenih napada, čemu se , na moje iznenađenje, priključio i vladika Grigorije.

Sada već neki govore kako su Srbi sa severa Kosova „srpskiji“ od onih južno od Ibra i glupostima nikad kraja.