Iako je praznik Preobraženja Gospodnjeg jedan od najvećih hrišćanskih praznika,  meni više predstavlja i označava neku specifičnu poziciju u vremenu i prostoru,  nešto kao  glasnik koji mi  nosi lošu vest, da je letu sasvim sigurno blizu kraj, saznanje koje bi Olivia N. John opisala pevajući, summerdays drifting away tra la la la...nagoveštava mi da se posle nedavno dostignutog letnjeg pika nezaustavljivo survavam u zagrljaj jeseni (ovo je baš bitchy) koja čeka i vreba tu negde iza ćoška da likuje s prvim nadolazećim kišama. To može u startu izazvati blagi osećaj teskobe i mrzovolje kod mene, a kad sam mrzovoljna  prilično sam nespretna, i znam da upropastim neke lepe  susrete, prilike, i dr. Nedajbože da upropastim ovaj sa vama, posle dva meseca umerene letnje ćutnje i retkog pojavljivanja na blogu.

Odavno smeram da napišem tekst o Manastiru koji izuzetno volim. Nažalost, najnoviji dogadjaji naterali su me da taj svoj naum učinim brže nego što sam očekivao.

Pre tri dana, neki mediji objavili su vest da je bratstvo Manastira Sveti Arhangeli kod Prizrena u toliko teškoj situaciji da razmišlja da napusti Manastir. Dan kasnije, a evo i danas, vest je bilo moguće naći samo na sajtu Kurira. Volšebno je nestala iz svih drugih medija!

Raspitao sam se na par mesta i shvatio u čemu je stvar: kažnjavaju ih zato što su "Artemijevi". Ne samo da su ih doveli u bezizlaznu situaciju uskraćivanjem koječega (pored sve muke koju ionako imaju pod pritiscima kojima su izloženi), nego je organizovano i zatiranje svake vesti o njihovoj situaciji.

Iz sasvim drugog izvora, saznao sam da sličnu sudbinu deli i Manastir Devič. Sestrinstvo bukvalno gladuje. Prijateljica koja ih je posetila priča da kad su ona i njena majka bile u poseti, videle su da su zalihe hrane bile pri kraju i da monahinje dele dva krompira i jednu papriku za ručak.

Користим ових неколико минута док се риба крчка у котлићу да свима који славе честитам најрадоснији Хришћански празник Божић.

Мир Божији - Христос се роди.

Божићну посланицу Српске Православне Цркве можете прочитати овде

Evo, čitamo da je konačno nakon čitavog stoleća, završeno neko finansijsko veštačenje u slučaju Cece Ražnatović..

I šta da vam kažem...Radi se o "nepristojno dugom razvlačenju ovoga procesa"..

I šta još da vam kažem...Kladio bih se da neće biti optužnice...Pitate me kako znam..Nećete dobiti odgovor koji će sve zadovoljiti racionalnim objašnjenjem..Neće, ljubimica je režima, muž joj je bio ljubimac režima, sorta kojoj pripada je još nadnaravno moćna, a i Ivica koji bi trebao da je hapsi joj je kućni prijatelj..Nekeko, tokom celog postupka, kad ti ministar

AleXandar Lambros

Previše dugo živim u postojebini mi da bih imao velikih iluzija o njoj. Naravno, lupao sam u šerpe i lonce, smrzavao se po kiši i vetru verujući da se borim za svoja najosnovnija građanska prava i elementarno ljudsko dostojanstvo, ostavljao protestne poruke na sajtovima CNN-a i BBC-a

Krugman: Svemirci rešenje za krizu

Krugman je izjavio da bi "ova prepreka", misleći na pretnju recesijom, bila gotova za 18 meseci kad bi naučnici otkrili pretnju iz svemira.

Naravno, svemirci koji napadaju Zemlju Krugmanu su samo pomoć da ilustruje svoj stav da nas iz krize može izvući samo masivna javna potrošnja.

U slučaju imaginarnog napada i inflacija i budžetski deficit postali bi sekundarna pretnja društvu i sve snage bi uložili u novu proizvodnju i napore da se odbranimo.

Palma podelio 210 junica poljoprivrednicima u Jagodini

"Ako želimo u Evropsku uniju (EU) moramo da znamo da je jedna od najvećih stavki u njihovom budžetu poljoprivreda, ako želimo u EU moramo da subvencionišemo domaću proizvodnju, moramo više da poštujemo sebe", rekao je Dačić.  

 (junice su kupljene iz kredita i podeljene besplatno)

Jedna priča - ne znam šta mi bi baš nju da, s oproštenjem,  metnem  danas a nedelja je i nije na duhove. Priča o jednoj ženi i jednom grobljanskom popisu

Ta je žena išla Kosovom, nosila je fotoaparat i sveščicu i radila je čudan popis. Grobljanski. Da se ne zaborave srpska imena na razrušenim grobljima. Da se ne zaboravi koliko ih je bilo. Da ne prođe nijedna crkva, srušena, a da se sutra ne zna koja je to crkva bilo a ko njen neimar.

- Bog je neimar – objašnjava mi.

- Bog je neimar –   prvo ponavljam ko papagaj jer pokušavam, naivno, da uđem u njen svet.

- I rušitelj, Bog je rušitelj sopstvenog neimarstva – ne pušta me na ta vrata. Nit' imam   ključ,  niti znam lozinku. 

- Čudan Bog- odustajem.

gost autor: Wafa Sultan

prevod: AleXandar Lambros

Wafa Sultan, Sirijka, odpadnica od islama, danas psihijatar u SAD i politički aktivista. Časopis Time ju je 2006. uvrstio na spisak 100 najuticajnijih ličnosti na planeti. Njena knjiga Bog koji mrzi izazvala je pažnju na Zapadu i donela joj pretnje po život. Donosim jedan odlomak:

AleXandar Lambros

Naravno, pada mi na pamet i azil. Čujte, da se ne lažemo ... Novčana pomoć koju azilanti na zapadu dobijaju mnogo je veća od mesečne plate mnogih u Srbiji (i moje), ukoliko ste dovoljno srećni uopšte da je imate (jer stalno mi se naglašava da budem srećan s ovim kikirikijem jer neko nema ni to a i treba da znam da uvek ima ko ‘oće ako ja neću). Tako da, ne vidim zbog čega bi se neko pravdao i folirao i objašnjavao je li pravi ili lažni azilant. Azilant je, nego šta je s 200 ili 300 evra mesečno. Belo roblje, šta drugo?

Kako je uopšte moguće misliti da Jov nije bio u pravu onda kada je govorio: Bog dao, Bog uzeo, već onda kada je, ne slušajući nikakve argumente, besmisleno vapio i proklinjao! Uman čovek je dužan da ravnodušno podnosi oba lica fortune: sve što na svetu postoji dato je čoveku na korišćenje, a ne u svojinu, i uvek mu može biti oduzeto.

L. Šestov