ИЗМЕЂУ КРСТА И ПОЛУМЕСЕЦА  

            Бехлул је посматрао фигурине,  оне готове, затим недовршене и тек започете. Ненад поцрвене: видело се да их производи по три-четири упоредо. Али Бехлулово лице је имало достојанствен изглед, као да гледа уметничка дела у неком музеју.

            - Груби радови су шаблонски – Ненад осети потребу да објасни. – Ослобађам се сујете, да је опет стекнем у завршници.

            И он показа две-три завршене фигуре, наизглед исте, са различитим детаљима.

            Бехлил је замишљено климао главом.

            - Свако отплаћује дуг свом идеалу – проговори. – И ја сам то плаћао, само на други начин.

            - Идеал је да свака фигурина буде јединствена, да створи свој сопствени простор.

            - Знате ли шта је идеално дело код нас, Арапа? Кад нешто исклешеш у камену и оставиш у пустињи на сунцу и ветру који носи песак. После хиљаду година имаћеш идеално дело.

Пред вама је једна трагикомична, наизглед безначајна прича, међутим која осликава још једну од низа подела Срба на Србе.

Причу Вам преноси гост блогер: Либконз

Мештани села Душковци код

наспрам традиционалних облика веровања и језичких формализација их,они,духом у потрази, теже да дају подршку сумњивцима који не следе језик Цркве као пуки одјек прошлости,у размерама језичких слика и освешталих сижеа,него наслућујућ сложене поступке религиозне игре и драматизација,ироније,патоса,меланхолије и нарације која излаже каталоге постисусовског постојања,јалов труд улажу да се дорека Догме домогну.

Nakon događaja u Crnoj Reci 2009. godine i tragičnog epiloga jedne nasilničke i neadekvatne metodologije rada sa zavisnicima u "Sretenju" sasvim je jasno da alternativni centri moraju da imaju neku vrstu kontrole rada, kako stručnog pristupa tako i finansijskog. Sada je sasvim očigledno da su u slučaju takozvanog rehabilitacionog centra "Sretenje" omanuli i država i Crkva. Ipak, izjava direktorka Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti u Beogradu Jasne Daragan - Saveljić da alteranitvni centri "nemaju ni naučno utemeljenje"  jeste neutemeljena, pre svega i sa naučno - empirijskog stanovišta.

AleXandar Lambros

Tekst Mišela Onfrea, francuskog mislioca, autora ozloglašenih knjiga Umetnost življenja, Vajanje sebe, Politika pobunjenika, Teorija zaljubljenog tela, Ateološka rasprava (iz koje je i preuzet ovaj odlomak) ... Osnivač Narodnog univerziteta u Kanu na kome predavanja drži besplatno ....

Brak iz ljubavi između katoličke crkve i nacizma uopšte ne dolazi u sumnju: primera ima u izobilju, i to ne sitnih. Saučesništvo se ne temelji na ćutanjima koja odobravaju, na eksplicitnim kazivanjima, iako punim značenja ali neformulisanim do kraja ili na proračunima koji polaze od pristrasnih hipoteza. Činjenice svedoče onom ko ovom pitanju priđe ispitujući istoriju: to nije brak iz računa, poručen interesom da Crkva preživi, već zajednička deljena strast prema istim nepomirljivim neprijateljima: prema Jevrejima i komunistima, izjednačenim većinom u konceptualnom skladištu judeo-boljševizma. Od nastanka nacional-socijalizma do sklanjanja ratnih zločinaca III Rajha posle pada režima, od ćutanja Crkve o tim pitanjima oduvek, pa čak i danas - uz nemogućnost da se arhiva o toj temi u Vatikanu ispita - područje svetog Petra, Hristovog naslednika, bilo je i područje Adolfa Hitlera i njegovih nacista, francuskih fašista, kolaboracionista, višijevaca i ostalih ratnih zločinaca.

AleXandar Lambros

Srbstvo, dakle, da se spase, potrebno je sve seksualne aktivnosti u zemlji svesti na misonarsku pozu, isključivo u okvirima bračne zajednice i isključivo u mraku. Bez predigre i postorgazmičke čaše konjaka i cigarete. To nije u srpskoj tradiciji, to su novotarije duhovno propalog Zapada. Valjalo bi i postiti pre i posle seksa.

Самоубиство Европе као могућа будућност – Мишел Уелбек „Покоравање“

Мишел Уелбек је сваком књигом стварао неку провокацију и изазивао размишљања и дискусије о садашњој и будућој судбини савременог човека, у том смислу он је један од ретких и драгоцених савремених писаца. У „Могућности острва“ иде у далеку будућност, вероватно-невероватну али могућу и пре свега забрињавајућу. У роману „Карта Територија“ уводи себе, писца Уелбека, као књижевни лик и убија га, присуствује својој сахрани и описује је. У сваком његовом роману виђење Запада је критичко и више има разлога за стрепњу него за наду, а у „Покоравању“ то достиже врхунац.

- Европа је извршила самоубиство које је трајало неколико деценија - каже ректор Сорбоне Робер Редиже, Белгијанац који је прешао у ислам. Уелбек описује последице „самоубиства Европе“ и Запад који проналази решење и катарзу у - прихватању ислама.