"Mir je najlepša devojka, koju ne može imati svako",  (rimtutituki, 1992) 

Vidim neka ispiivanja, 75% klinaca hoće vojsku nazad. Malo da se ratuje, nismo dugo. A i da ne uvredimo elitu na vlasti, da im održimo prosek, šta fali.

Ja se recimo sećam, nisam mogao da dobijem pasoš pošto nisam imao završen vojni rok. Onda bi ih, one u Vojnom Odseku, molio i kumio i davali bi mi pasoš isto kao što ti strana ambasada izda vizu - sa kratkim rokom, tačno na onoliko na koliko planiraš da otputuješ u inostranstvo.

Recimo, list Danas za koji sam nekada radio

Poštovani čitaoci i čiteteljke bloga B92. U svetlu današnjeg događaja čini mi se da je konferencija koju želim ovog puta da najavim više nego dobrodošla. Veoma je važno naglasiti potrebu da se zemlje regiona suoče sa prošlošću i razviju kritičku kulturu sećanja.
10 i 11 juna u Domu Omladine u Beogradu, održaće se međunarodni naučni skup sa nazivom "Opasna sećanja

"Oni koji vas vole i slušaju su porodični ljudi i dobri hrišćani. On će vam okrenuti leđa kada čuju da ste svirali u zatvoru okorelim razbojnicima i ubicama."

"Oni onda nisu hrišćani"

  Malo prepričan dijalog iz filma "Walk the line"

.

Regionalne konsultacije sa crkvama i verskim zajednicama u okviru projekta REKOM-a održane su juče u Sarajevu u hotelu "Bosnia". Za one koji sa inicijativom nisu upoznati, važno je istaći da REKOM predstavlja regionalni projekat mreže nevladinih organizacija koji ima za cilj da utvrdi sve činjenice u vezi sa zločinima i nestalim licima tokom sukoba u bivšoj SFRJ. Idejni nosilac i jedan od osnivača REKOM-a je Fond za humanitarno pravo. Konsultacije sa crkvama i verskim zajednicama predstavljaju inicijativu kako bi se iste aktivno uključile o ovakav proces i svojim uticajem dale doprinos ka pomirenju i utvrđivanju svih činjenica u vezi sa sukobima u bivšoj SFRJ. Nacionalne konsultacije prethodno su održane u Zagrebu, Beogradu i Prištini. Inicijativa je dobila veliku podršku od strane predstavnika crkvava i verskih zajednica ali i političkih elita, na čelu sa predsednicima Republike Hrvatske i Srbije, Ivom Josipovićem i Borisom Tadićem.

Poštovani čitatelji i čitateljke B92 bloga. Ovih dana iz štampe izlazi Zbornik radova pod nazivom "Religijska imaginacija i savremeni mediji". Zbornik predstavlja zbirku radova iz oblasti humanističkih nauka koji imaju za cilj da ispitaju odnos između religije i savremenih medija. Izdavač zbornika je Centar za empirijska istraživanja

Poštovani čitatelji bloga B92, u nekoliko narednih tekstova predstaviću vam osnove političke teologije. Imajući u vidu da u svetu već nekoliko decenija unazad ovaj predmet postoji u većini kurikuluma fakulteta društvenih nauka, mišljenja sam da je neophodno da ovaj interdisciplinarni diskurs koji sagledava političke implikacije teologije i religijske prakse nađe svoje mesto i kod nas.

U cilju društvene i akademske promicije odnosa religije i društvenih nauka, pa samim tim i religije i političkih implikacija religijskih učenja i praksi pokrenut je Centar za interdisciplinarne religiološke studije i političku teologiju. Nedovoljna zastupljenost sistemski usmerenih religioloških studija i studija političke teologije za posledicu ima negativne, ne samo naučne, već i religijsko - političke implikacije, pogotovu kada se govori o međureligijskom dijalogu, koji je zemljama u regionu neophodan. Imajući u vidu naučno - univerzitetsku aktuelnost religiologije i političke teologije, Centar će motivisati akademsku javnost da uzme učešće u promišljanju, analizi i kreiranju novih teorija u okvirima religiologije, političke i savremene teologije, kao i drugih srodnih naučnih grana.

Драги читатељи Блога Б92. Задовољство ми је да најавим следећи пројекат. 

Центар за отворени дијалог - центар за интердисциплинарна религиолошка истраживања и политичку теологију и Хришћански културни центар уз подршку Фондације Конрад Аденауер ће организовати почетком следеће године пријекат под називом „Хришћанство и демократија, између антагонизма и могућности".

Овим пројектом желимо да окупимо друштвено ангажоване младе људе, студенте, дипломце, постдипломце свих профила, научно усмерене, чији ће предавачи бити професори универзитета, клирици, политичари, министри. Почасни предавач ће бити један од утемељитеља политичке теологије у свету, познати римокатолички богослов Јохан Баптист Мец. У току предавања поставићемо питања и дати конкретне одговоре, да ли су људска права и слободе, као и демократија спојиви са Хришћанством, какав је однос хришћанских традиционалних цркава и верских заједница према демократском систему, политичким партијама, као и каква је ангажованост верника у политичком животу земље.

Dragi čitaoci bloga B92, pred vama je odlomak iz rada koji treba da bude objavljen u novom broju naučnog časopisa "Religija i tolerancija". 

Termin "politička teologija" prvi put se spominje u čuvenom istoimenom eseju Karla Šmita "Politische Theologie: Vier Kapitel zur Lehre von der Souveränität" čija glavna teza oslikava vezu između političke organizacije društva i religiozne svesti koje to društvo poseduje. Drugim rečima političko društvo uvek oslikava njegova verska ubeđenja, pa čak i kada je ono sekularno, ono neizbežno implicira na određenu formu civilne religije:

Svi značajni koncepti moderne teorije države predstavljaju u stvari sekularizovane teološke koncepte koji su tokom njihovog istorijskog razvoja od teoloških sistema prešli u teoriju o državi. Jedan od takvih primera jeste slika Svemogućeg Boga koji postaje Svemogući Zakonodavac.[1]

Poznati rimokatolički bogoslov Johan Baptist Mec (Johann Baptist Metz) početkom 60-tih godina prošlog veka uvodi ovaj pojam u svoj bogoslovski diskurs. Za razliku od Šmita koji je ovaj termin koristio kada je govorio o autorima rimokatoličke kontrarevolucije - Donoso Kortesu, Bonaldu i de Maistre-u, autora koji su bili teisti i ideološki podržavali lični suverenitet monarha uz pomoć teoloških analogija, Mec ovom pojmu daje jedno novo značenje i određuje ga kao svojevrsni kritički aparat društva.