Evo, današnji dan se po vestima ne bi mogao baš nazvati "danom patriJotskih poruka"..

Kao da je nešto onostrano ublažilo taj tonus, a i Kuper nam dolazi sutra.

Tako možemo čitati sledeće: 

Tadić: EU nema alternativu Izvor: Tanjug

Aranđelovac -- Predsednik Srbije Boris Tadić na otvaranju Samita sto biznis lidera u Aranđelovcu rekao da, i pored slabosti koje pokazuje, EU u ovom trenutku nema alternativu.

Ovo odavno nije izgovorio.

Ni da pomene "crvene linije"..

 

      Narod naše zemlje je osiromašen, iscrpljen i dezorijentisan, jednom rečju: sjeban, i kao takav, podložan opsenama, histeriji i manipulacijama. Izdriblani tenzijom pukog preživljavanja, pod naletom patriotskih  senzacija, postajemo (auto)destruktivna, nasilnička nacija.
      Živimo u iluziji da o nečemu odlučujemo, kljukamo se bensedinima i zalivamo alkoholom, dok povremeno dajemo sebi oduška na uličnim skupovima - mitinzima i šetnjama. Tada žučno protestvujemo protiv tlačiteljske politike autoritarnih državnih institucija, političkih lidera i njihovih piona, ali isto tako euforično proslavljamo praznike i pobede sportskih šampiona. S političkog vrha nas bombastično ubeđuju da smo na dobrom putu napretka u dostizanju svetih, humanih ciljeva, i da nam se smeši lepa budućnost naspram košmarne prošlosti (za koju su krivi svi prethodni izdajnici i nesposobnjakovići). Ciljevi od opšteg dobra, u interesu naroda, su uveliko izlizani i izrabljeni od strane dugogodišnje aktuelne jedneteiste plejade narodnih spasitelja. Njihove ePPPPPove (pamflete, prozivke i popevke o poštenju, poverenju, patriotizmu i progresu), niko više ne uzima ozbiljno.
      Isprane su nam uši i mozak maestralnim privredno-političkim odlukama i merama, koje nas nadljudskim naporima i manevrima, mišjim koracima približavaju Evropi i svetu. No, ispostavlja se da modeli visokorazvijenih zemalja vidno pucaju po šavovima, mnoge su u dužničkom kolapsu i narod u njima grca, pa ne predstavljaju prototip savršenog uređenja i lagodnog života koji nam se servira. Kako onda osigurati bar neke fiksacije koje bi nas reanimirale: pristojan standard, ekonomsku i monetarnu stabilnost, slobodu (kretanja, govora i delanja), toleranciju, ličnu i kolektivnu odgovornost... a kako iskoreniti loše pojave kao što su diskriminacija, homofobija, fašizam, represija i nasilje?

Udruženje "Ateisti Srbije", ispred Koalicije za sekularnu državu, upozorava javnost i nadležne institucije da je, samo u toku prva dva dana trajanja popisa, više građana prijavilo nepravilnosti u vezi sa popisivanjem njihove veroispovesti. U konkretnim slučajevima, popisivači su odbili zahtev građana da budu popisani kao ateisti ili nereligiozni, uz netačno obrazloženje da takva mogućnost nije predviđena pravilima popisa. Ti građani su, na insistiranje popisivača, upisani kao da se nisu izjasnili, iako su se jasno izjasnili kao ateisti ili nereligiozni. To predstavlja grubo kršenje pravila, kojeg je bilo i na prethodnom popisu 2002. godine, što je rezultovalo podatkom od samo 0,5% ateista u Srbiji.

AleXandar Lambros

Gubimo mi mnogo više od Kosova. Gubimo dušu. Čovečnost. Vi ste ti koji razarate srpstvo. Jer, domovina se brani lepotom, znanjem i lepim vaspitanjem. I valjda to srpstvo treba da je lepo, šarenoliko, otvoreno, velikodušno i napredno? Ili bradato, crno i zatucano? Valjda to srpstvo treba da je magnetski privlačno? Valjda treba da svetli? Da ljudi kažu kad vide ovu zemlju - „ovde je lepo živeti!". Da gejevi i ostali obespravljeni iz Bosne, Albanije, Crne Gore, Rumunije, vide primer koji će ih ohrabriti i dati nadu.

Kad ljudi požele da pobegnu u Srbiju a ne iz nje, valjda je to srpstvo?

,

 

 

Subotom igram basket. Tj. igrao sam do nedavno - uvek, a sada samo onda kad uspemo da se skupimo da nas ima više od trojice jerbo smo malo omatorili i osuli se kao sportisti. Jutros se desilo da nas ima u tom, za basket, nepopularnom brojnom sastavu – upravo trojica, Kulja, Boske i ja.

Eto, čitam redovno hrvatsku štampu. Sve što mogu naći na internetu.

I naiđoh na jedan tekst, u "Slobodnoj Dalmaciji" koji me, malo trznuo...Piše u tome tekstu kako je neki Ante Madunić, iz Prološca Donjega, obljubio bar jedanaest maloljetnica.   Trznem se iz "punta" što bi rekli Dalmatinci, jer se jedan od mojih najboljih drugara u vojsci (služili u Ribnici na Dolenjskom, tako zvao) i bio rodom baš iz toga kraja.

Pogledam bolje, kad đavola. Nije to moj drugar iz Ribnice. Ante Madunić koji se pominje je fratar, svećenik, a moj drugar je bio pravnik po struci. Naiđoh na fotografiju pomenutog "obljubivača" i odagnah svaku sumnju. Đe da moj drugar bude obljubivač. Ali, ne dade mi đavo mira, i ja do kraja pročitah taj tekst.

Mi i medvedi

11. avgust

Juče smo definitivno napustili Slovačku. Kampovali smo nedaleko od granice, u Narodny Park Magurski, gde su medvedi i vukovi pod zaštitom World Wildlife. Toje ona divna organizacija koja u svom logu ima pandu, a posao joj je da štiti nedomaće životinje u njihovim prirodnim staništima. Daklem, u jednom takvom smo proveli

Srbija je, konačno, sprovela do kraja barem jednu započetu reformu. Reformu obrazovnog sistema. On više ne postoji. Ko ima bilo kakvu sumnju u vezi toga mora da pročita ovaj tekst. Evo kako će Srbija postati zemlja nauke i tehnologije i lider u regionu za nekoliko godina.

Srbija ... godine 2011.