Često se na ovom blogu govorilo o hrišćanstvu i religiji kao reakcionarnoj i anahronoj pojavi u društvu. Nažalost istorija je neretko i potvrđivala ovakve konstatacije. Ipak, novija političko-teološka (konkretno nova politička teologija - o čemu je ranije bilo reči na blogu, za one koje na žele blic pregled neka pogledaju priloge http://youtu.be/SB0VS0vJqCk, 

"Only psychos and shamans create their own reality"

Terence McKenna

 

Uvrnuta sranja ponovo napadaju ... i dalje o duhovnom i naučnom u istoj rečenici ;) ... ovaj put u malo zabavnijoj formi ... FILM 

 

Naše političke stranke nemaju ideologiju. Osim osvajanja vlasti i ostajanja na vlasti, sve ostalo je promenljivo i zavisno od prvog dela rečenice. Ovo nije samo fenomen kod nas, već i u celom današnjem svetu, uključujući i uređeni svet. Od Kine do Amerike.

Izgleda da niko ni u šta ne veruje, osim u osvajanje vlasti.

Sutra, 16.09.2011. godine može početi jedan čudni rat. Taj mogući rat će biti borba jedne sile protiv jedne ideje. Tu se neće voditi borba za pobedu jednog ideala već borba za pobedu jedne mračne strasti. Ta stvarna sila koja je neumitna i jaka, probaće da bez žrtava postane stvarnost, za koju svi znamo da već postoji, ali nikako ne želimo da verujemo da je taj dan došao, kada će svi morati da se pokore pred mačem.

 

 "Tennis is a dance, and the ball is your partner."

- David Bailey

O koristi i šteti izučavanja nacionalne istorije počeo sam da razmišljam znatno pre nego što sam nabasao na Ničeovu knjigu " O koristi i šteti istorije za život" (Grafos, Beograd: 1990). Još kad sam počeo kritički da razmišljam o sistemu (obično bude oko 17-te godine, u mom slučaju 20, u mnogim slučajevima nikad) shvatio sam da je učenje istorije imalo za cilj da me ukalupi u mainstream matricu svake nacije – nama dobro a nikome zlo (zvanični moto grada Kraljeva). Sve nacije veruju u isti bullshit zen, da su kroz istoriju uvek bili pravedni, branili svoje a nikad želeli tuđe,

Čini se da je Heraklit iz Efesa bio zaboravan čovek, jer kada je pre 25 vekova, u svom kasnije nebrojeno puta citiranom fragmentu  No. 53, zapisao:  „Rat je otac svemu, svemu kralj...“,  zaboravio je da napiše ko je majka svega i svemu kraljica. Siguran sam da taj veliki aristokrata, kako u životu, tako i u svom političkom i filozofskom učenju, koliko god da je bio «mračan», nije verovao da nešto može nastati samo od oca, a bez majke ili da nije znao da kralj bez kraljice, kako u šahu, tako i u kraljevini, ne vredi mnogo.  Traženju odgovora na pitanje: «Ko je majka svemu i svemu kraljica?» posvećen je ovaj blog.