Ови бију, а жене ни гађају с јајца. Све ми усраше капут. Она моја Косара неће да ме верује да сам бил у Београд у демонстрацију за Милошевића. До мене, Циганин Најдан исто сав усран, а с јајце га погодили у око да га исћораве, а он ради у фабрику "Бајрам"; прави мотичице и секирчићи. "Јеба ти Милошевића, ће ме ишћораве због њега!! Јеба ти и дневницу и суву рану! Зајеба ти мене, Драгане, да пођем с тебе да изгинемо овди!" Ја му кажем: "Ћути, Најдане, ако смо у окупацију преживели Бугари и Немци, ће преживимо и Београђани! Важно је да ми не ударамо!" Јел онај Бошко поштар поче да им враћа тепање па га још више тепаше. Не мож сас њи кад их има много ко Шиптари. И мало што ни тепаше него ће ни воде код Драшковића да ни "покрсте". Водише ни поред Скупштину што ју је још мајстор Аца правијо, кад тамо, уфатили шефа на СПС из Бамбурек па га учу да плива у фонтану, а сувомразица. И овај из Бамбурек научи се да плива. Плива, испред Маркса и Енглеза. Па казујем на Најдана Циганина: "Видиш ли да од лоше и полоше. Нас су само тепали, а овај из Бамбурек ем бијен, ем мора да плива у децембар на сувомразицу!"

Slovenačka vlada je odobrila predlog zakona kojim se zabranjuje gradnja više od 30 metara kvadratnih u sopstvenoj režiji i uz pomoć komšiluka. Time bi trebalo da se da veštačko disanje krepanom slovenačkom građevinskom sektoru. Odmah potom je slovenačka vlada otišla još dalje ka horizontima nepoznatog odobrivši i predlog zakona kojim se zabranjuje ne samo zapošljavanje na crno, nego i zapošljavanje na sivo, odnosno ograničava se komšijska pomoć, ukoliko je komšija profesionalac.

Ove krizne mere vlade su izazvale salve oduševljenja u širokim narodnim masama, a jedan od očajnih slovenačkih ekonomskih stručnjaka je vladi predložio i da zakon proširi na zabranu kuvanja kod kuće, čime bi se stimulisao ugostiteljski sektor. Nadprosečnu radost su pomenuti predlozi zakona izazvali u društvima dobrovoljaca, koja zahvaljujući zakonskoj mašti imaju sve šanse da se mimo svoje volje, a zarad svoje humanosti, pretvore u udruženja organizovanog kriminala.

Negde posle ponoći nekoliko silueta crnjih od nestanka struje u tunelu, bezglasno se prišunjalo uličnim kontejnerima. Posle kraće signalizacije rukama i nogama, crne senke su se čučeći stisle između kante za biološke otpatke i njene komšinice za plastičnu ambalažu.

Na sred dasaka koje zivot znace stoji poljski WC. Iako sveze okrecen, vidi se da je oronuo. Na vratima nesto pise, al necitko. Posto je okrenut bocno iza WC/a vidljiva  je gomila krsa, septicka jaama, sasvim je jasno, nije ciscena godinama. Ulaze I izlaze razliciti ljudi i niko se ne okrece da pogleda izaWC/a. 

Na pozornicu dolazi lik;  plavo odelo, zuta kravata, a na glavi zeleni  sesir. Deluje pomalo zguzvano, ali ipak strogo.

Prilazi poljskom WC. Otvara vrata sirom, naglo; kao da ocekuje, tj. prizeljkuje  da uhvati nekog na delu, mislim nedelu.

Obema rukama zapusi nos.

/Jebote...srpska posla...

Dolazi na scenu tip u odelu. Iz dzepa na sakou viri flasa konjaka. Trgne se malo za kravatu, prokaslja se diskretno, ali umesto liku sa zapusenim nosom, obraca se publici:

/Slusaj ti Slovenac. Postujem ja tebe, al spusti nos, mislim snizi ton.

/Sta ti bre mislis. Ja sam sisao veslo pa mislim da vi tamo kenjate pez bombone ... mirisljave?

Iz publike ovacije, gromoglasne...   pljesak..

/Neka si mu reko, svaka ti dala, bravo majstore...

Moja generacija prolazi krizu. Žene te imaju te nemaju, stalno im nešto vrućina, lade se, grudnjaci sve tvrđi, dekoltei sve veći, a muškarci kupuju motore i gitare. Cvrče žice i pojačala pod neukim prstićima, a posle „probe" sednu na motore i pravac bulevar, da ih svi vide. 

Neki se odvaže da idu i dalje, autoputem do Beograda ili vikendice na Fruškoj Gori, a neki bogami i tripuju Route 66 i Jennu Jameson koja čvrsto stiska butine da ne padne u onu prašinu ili kaktus, mada bi joj neki kaktoid iz Arizone verovatno priuštio izliv endorfina na mozak u odnosu na ono što mogu da joj pruže ovi prekaljeni motoraši. A tek je 30 godina prošlo od srednje škole.

Zapisnik sa vanrednog sastanka Žena u crnom održanog u Beogradu 20. marta 2010. godine.

Prisutne: sve aktivistkinje Žena u crnom

Dnevni red:
1. Svedočenje generala Džona Šehana o krivici gejeva za genocid u Srebrenici
2. Razno

Koordinatorka Žena u crnom, Staša Zajović, je otvorila ovaj sastanak i obavestila prisutne aktivistkinje o svedočenju penzionisanog američkog generala i bivšeg komandanta NATO-a, Džona Šehana, koji je izjavio da je jedan od faktora zbog kojeg holandski bataljon nije uspeo da spreči genocid u Srebrenici jeste činjenica da je u njegovim redovima bilo gej vojnika. Staša je iznela mišljenje da je ova informacija veoma važna i da Žene u crnom moraju da je uzmu u razmatranje.

Prisutne aktivistkinje su bile prilično skandalizovane i otvorena je rasprava.

Seo je na hoklicu pored stočića na kome je bio telefon i upaljena sveća. Ona je bila jedini izvor svetlosti u sobi. Struju su mu isključili pre neki dan, a ni grejanje nije imao. Sedeo u jakni u polumračnoj sobi sa spuštenim roletnama iz koje je izvadio mali tefter i stavio pored telefona. U njemu su bili upisani brojevi telefona prijatelja, rodbine i poznanika, od kojih su neki bili prežvrljani. Od kad se ono desilo mnogi su mu okrenuli leđa i nisu više želeli da čuju za njega. Skrhan i tužan sedeo je i skupljao hrabrost da podigne slušalicu. Tefter je držao otvoren na slovu s. Ruka mu je krenula ka slušalici, ali je zgrabio sveću i otišao u mračnu kuhinju. Preturao je dok nije našao flašu rakije. Natočio je jednu čašicu i popio je na eks. Vratio se do telefona, seo na hoklicu i sada ohrabren i zagrejan rakijom podigao slušalicu. Pogledao je broj u tefteru i polako okretao brojeve na brojčaniku. Kako je okretao brojeve trema je bila sve veća. U glavi je smišljao šta će da kaže. Okrenuo je poslednji broj. Dobio je vezu i čuo da zvoni.

Budite IN. Bar neko brisanje, pliz... 

Tko zadnji magarac! 

p.s.

stavit ću pod "satira" kad već nema Crna kronika. 

Srpski glumac Boris Tadić, poznat po svojoj ulozi Neverovatnog Hulka, primio je danas u Bohumu, u nemačkoj pokrajini Severna Rajna-Vestfalija, Štajger - nagradu za poštenje, otvorenost, ljudskost i toleranciju.

Ta nagrada se dodeljuje ličnostima iz Nemačke i inostranstva koje svojim radom iskazuju upravo navedene osobine, koje dosledno i potešno idu svojim putime, koje angažuju i daju sve od sebe.

Pored Tadića, nagradu će primiti još neke ličnosti iz sveta šou biznisa kao što su američki pozorišni reditelj Bob Vilson, nemački glumac Armin Miler-Štal, bitanski glumac Kristofer Li, kao i supruga predsednika Nemačke Eva Luize Keler i jordanska princeza Haja.

Trenutno u bioskopima širom Srbije možete pogledati najnoviji film Borisa Tadića:

NEVEROVATNI HULK - POČETAK
Žanr: akcija, naučna fantastika
Premisa: Stvorili smo čudovište
Glavne uloge: Boris Tadić, Vuk Jeremić, Srđan Šaper, Nebojša Krstić
Scenario: Predrag M. Azdejković
Režija: Ed Wood

»U životu se ljudi ne ubijaju, ne bese i ne izjavljuju ljubav u svakom trenutku. Veći deo svog života jedu, piju i govore besmislice.«

(Anton Pavlovič Čehov)

Problem je u tome što je žena po imenu Nebo napravila skandal. Prosto nešto odvratno. Ona, majka blizanaca, Skaj Baučer je objavila na jednoj od društvenih mreža svoju sliku, na kojoj doji ćerku i sina. Ne bi to bilo loše, kao što bi čak i poželjno bilo to što je od pojasa nagore gola, da na toj slici ona ne izgleda kao što žene u stvarnosti često izgledaju. Fotografija je, naravno, jurnula i u ostale internetske sokake, i izazvala najstrašnije zgražavanje realnošću uznemirenih korisnika. Naročito korisnica.

Jednog jutra dok je na pisaćoj mašini završavao svoj doktorat „Kako sam odbranio magistarski rad na temu 'Razvoj modela reinženjeringa procesa održavanja voznih sredstava železničko transportnih preduzeća'", stiglo mu je jedno mirišljavo pismo. Pomirisao ga je i mnogo se obradovao.

„Lavanda, sigurno mi opet Voja piše" - reče glasno, ali kad je video da dolazi iz zatvora, „A možda je i Legija".

Cepao je koverat i imao šta da vidi:

Dragi čika Veljo,

Nismo imali kome da se obratimo, jer su nam svi okrenuli leđa. Zato smo odlučili da vi, kao veliki domaćin, veliki Srbin i veliki otac petoro dece, jedini možete da razumete našu muku. Mada mogu da nas razumeju i Vojislav Koštunica, Dragan Marković Palma, Amfilohije Radović, Slobodan Antonić, Đorđe Vukadinović, Ivana Žigon, Jovan Marić, Aleksandra Janković i mnogi, mnogi drugi, ali ste nam vi posebno simpatični.