Srećan 90ti, i da si nam živ iz drav.

Prije trideset godina ( i 2 mjeseca) izašao je prvi, istoimeni,  album Red Hot Chili Peppers-a. A prije otprilike 15 godina, RHCP su za mene prestali da postoje, objavivši Californication, njihov sedmi studijski album. Bio je to početak iskliznuća benda u nekakvu komercijalno-zaslađenu, tugaljivu, pop šemu. U međuvremenu, RHCP su postali jedan od najkomercijalnih rok bendova sa preko 80 miliona prodatih (raz)nosača zvuka.

Više ili manje nije bilo neprijatnih ili neugodnih pitanja ili stvari upitanih i predstavljenih na nedavno održanom skupu srpskih i izraelskih diplomata i preduzetnika, u sklopu obeležavanja jubilarnih godina u kojima se Izrael nalazi: 120 godina od 1. cionističkog kongresa u Bazelu, stotinu godina od Balfurove deklaracije, 70 godina od UN-ove odluke o podeli Britanske Palestine na dve države, jevrejsku i arapsku, 50 godina od ponovnog objedinjenja kontrole nad prestonim gradom države, nad Jerusalimom... Takođe je ove godine navršeno i 25 godina od ponovnog uspostavljanja diplomatskih odnosa između Srbije, tačnije između bezidentitetske državne zajednice koja je nastala posle rapada SFRJ, pod kontrolom bračnog para Milošević-Marković; i Države Izrael.

Naša strana ekspedicije nije dozvolila previše prostora za pitanja, kao stare, dobre, oprobane autokrate, dok je izraelska strana, kao dinamična demokratija, jedina na Bliskom Istoku i sigurno među top20 u svetu, dozvolila i ohrabrila potpitanja, što ćemo videti malo kasnije u mom prilogu. Dačić je sišao, rekao šta je imao i otišao, uglavnom, u svom stilu, zaplićući jezikom, da l', što reče Tajson, od polupripitosti, da l' od umora usled svog mukotrpnog rada u poslenstvu Države Srbije, bivši ambasadori su rekli šta imaju, bivši dopisnik Политике iz Jerusalima, Bora Erdeljan je to pažljivo moderisao. Bulumenta partijskih klinaca starletana i starletanki, je došla, i, prilično nekulturno, otišla pre početka izraelskog dela predavanja. Međutim, u celom tom srpskom partijskom jednoumlju, stejdž je oduvala jedna osoba, žena koja se tu našla na poziv organizatora iz izraelske ambasade u Beogradu, gospođa Rouzi Stivenson-Gudnajt, unuka Kapetana Vojske Kraljevine Srbije i Vojske Kraljevine Jugoslavije, rođena Amerikanka srpskog-pravoslavnog i jevrejskog duhovnog identiteta (majka Jevrejka, otac Srbin), čiji deda je bio prvi vojni ataše i diplomata Kraljevine Srbije u Vašingtonu.

malo lakih nota u vruće dane ... 

Popularnu muziku, hronološki, obično klasifikuju po dekadnom ključu, pa tako iz minulog stoljeća imamo muziku pedesetih, še'setih, sedamdesetih, osamdesetih ... Sad neću da ulazim u to kako je ovakva klasifiksacija, kao i mnoge druge, u muzici i umjetnosti uopšte, gruba, klimava i neadekvatna, već me, recimo, interesuje da li to znači da sada prisustvujemo muzičkoj sceni desetih, a do nedavno su

Mi oduvek izgleda imamo problem sa istorijom ili je sami ne razumemo ili mislimo da drugi ne razumeju, pa tako unapred brinemo kako će iduća godina biti sva u znaku revizije istorije s ciljem da će neki “radi svoje amnestije” optužiti Srbiju kao krivca za 1.svetski rat, a Gavrila Principa kao teroristu i izazivača rata. A onda, imamo kao zabrinute političare, istoričare i javne radnike kako se moramo pripremiti za odbranu od još jedne agresije, a oni su upravo ti koji će nas odbraniti.

Nadam se da u Evropi ima dovoljno ozbiljnih istoriča i obrazovanih političara koji znaju kako je došlo do 1.svetskog rata, a verujem da ne postoji nikakva zavera da se Srbija ponovo optuži kao eto imperija koja je izazvala rat. Polazeći od tog ubeđenja, mislim da Srbija uopšte ne treba da obraća pažnju na pojedinačne manje poznate istoričarei i medije i njihove meditacije o tome. Takođe mislim da ne stoji teza da je npr. Nemačkoj baš stalo da se toliko kao država blamira da, “radi umanjenja odgovornosti ondašnje Nemačke”, zvanično udari medijsku i političku hajku na Srbiju kao krivca.

Jednostavno, Srbija nije krivac već žrtva tog rata, Gavrilo Princip nije terorista več pripadnik jedne oslobodilačke organizacije koja se zalagala za oslobođenje okupirane zemlje.

Svakome kome nije jasno o čemu se radi poslao bih tekst koji je napisao akademik Muhamed Filipović - em je čovek naučnik, em Bošnjak, em Sarajlija, em nije Srbin, em je naučno i istorijski pošten i objektivan. Evo tog teksta:

Ovo su događaji koji su obeležili proteklu godinu? Kako ih se sećate?

EKONOMIJA/POLITIKA

Završen most na Adi
Čukarička i novobeogradska obala Save spojene su 8. avgusta 2011. mostom preko donjeg špica Ade Ciganlije, malo ispod mesta (današnja severna prevlaka) koje je u urbanistički plan Beograda godine 1923. ucrtao arhitekta Đorđe Kovaljevski, predvidevši još u ono doba da se Beograd proširi na levu obalu Save.

Svečano slikanje u prototipu "fijat el zero"

U Kragujevcu je 13. decembra

AleXandar Lambros

Nije lako objasniti prirodu najpoznatijeg filmskog festivala na svetu. Neprestane žurke, poslovni krem svetske filmske industrije, parada taštine, porno starlete, milioneri, jahte u luci, proslavljena rediteljska i glumačka imena rame uz rame sa potpunim anonimusima iz zemalja čije koordinate morate proveriti na mapi. To vam je Kan, elitan i demokratičan istovremeno. Ove godine slavi 65. rođendan. Osnovan je 1939. ali 1948. i 1950. nije održan zbog finansijskih problema. Dođe čoveku danas da se na ovo slatko nasmeje. Tako da, kad se oduzmu i ratne godine, ovog maja festival u Kanu slavi 65. rođendan. A plakata na kojoj Merilin duva svečicu na torti - dirljiva, glamurozna, frivolna, sve to - nije mogla bolje da u jednoj slici oslika duh festivala.

2000. godina je bila čarobna za mnoge od nas. Nekako smo svi znali da je to poslednja godina vladavine Slobodana Miloševića. Podeliću sa vama nekoliko sećanja vezanih za rušenje režima, ne obazirujući se previše na hronologiju događaja.

U povodu obeležavanja Dana Mladosti, NVO BuBe poziva sadašnje i kandidate za članstvo da se okupe na proslavi u Klubu ljubitelja radnih akcija "Korčagin", Ćirila i Metodija 2a.

 

 Kod mene u kući vanredno stanje. Rodilo se dete, gužva i ne stižem da ispričam ženi za moje malo avanzovanje ali ja sam strpljivo lovio trenutak.

“Ljubavi imam jednu novost”
“Samo da ti kažem ja ne rađam više decu… Ovo je sve za ovaj život.”
“Ma ne to. Imam jednu dobru poslovnu vest.”
“Dodaj mi molim te one kikove makaze, ovaj se sve izgreba.”
Čuje se sec, sec, … Ja ne odustajem.
“Rekoh čuo sam se s ljudima iz CKM-a”
“Koje si mi makazice ovo dao? Idi u kupatilo i nađi kikove. Piše KIKOOO. Razumeš”