ili: smrtonosni  virus nevinosti 

U noći 15. oktobra 1890. godine iz zasede je ubijen šef policije Nju Orleansa Dejvid Henesi.

Pao je kao prva poznata žrtva među visokim službenicima Vlade SAD od ruke Mafije.

Za ovaj zločin sam Henesi na samrti je kao svoje ubice označio mafioze. U procesu pred Sudom održanom u februaru i martu 1891. optuženo je njih 19, na osnovu svedočenja i dokaza prikupljenih od strane Pinkertonovog agenta ubačenog među osumnjičene pritvorene gangstere. 

Jedna od većih časti koje su me snašle u životu je bio poziv da pišem za današnji, rođendanski broj Politikinog Zabavnika. Današnji. Danas Zabavnik slavi 75. rođendan. Moram da kažem da je to jedno od starije dece koju poznajem. Zbog toga, a i zato što sam Politikinom Zabavniku dužna za sve ono što je on za mene pisao sve ove godine, od mene je Zabavnik za rođendanski poklon dobio priču. Naravno da ta je neophodimi i sastavni deo te priče i Bob Živković. Bez njega poklon ne bi bio pravi...Dakle, ZABAVNIČE, SREĆAN TI ROĐENDAN:

 Ja nisam rasla sa Zabavnikom. Politikinim Zabavnikom. Ja sam rasla pod Zabavnikom. Naime, njime su me pokrivali na noši. Znam da to možda baš nije zgodna priča, ali život je pojava koja je mnogo drugačija u radnji no u izlogu.

Da, tako je, 1. maj ovde više nije, u punoj meri, simbol onoga što je "oduvek" označavao, već je, za jedan deo populacije, simbol sećanja na vreme koje je prohujalo, tj. simbol nekadašnjih uranaka, koji se dešavahu u doba društveno-ideološkog poleta.

Sve bi se tokom ranih jutarnjih časova sjatilo po poljanama, parkovima, oko spomenika, po širokim travnjacima... I staro, i mlado, i narodnjaci, i zabavnjaci, i funkcioneri, i radnici... - svi bi se slili u šarenu gomilu i, vukući izraz neke poludefinisane, suzdržane sreće, čaprknuli svoj komadić te atmosfere. Tu je muzika

‎"Cetvrtoga marta, u sredu toga dana, jebali smo Butragena, Sanchesa i Valdana" ...

Smatram da je red da se mladji narastaji upoznaju zasto je Crvena zvezda unatoc svemu i dalje najveci fudbalski klub Istocne Evrope. Na danasnji dan, igrane su neke istorijske utakmice, ovo su neke od njih:

* izvinjavam se zbog blokade:)

FRANCUSKA I SRBI U SFR JUGOSLAVIJI (1945-1991)

Mnogi istoričari smatraju da je pobeda na kraju Drugog svetskog rata poklonjena Francuskoj na osnovu njene prošlosti kao velike sile.1 Na kraju rata, u izmenjenim međunarodnim okolnostima, Francuska više nije predstavljala veliku silu u smislu u kome se na nju gledalo do 1940. godine. Anglo-američke armije su oslobodile Francusku i na čelu sa generalom Patonom2 razmišljale da idu na Moskvu. Sovjetska armija je držala Berlin i Istočnu Evropu. Srbija se, uz pomoć Sovjeta, oslobodila nacizma i postala jedna od federalnih jedinica

Kada ste u prirodi, šta radite? Uživate na suncu; branite se od komaraca; prija vam miris borove šume; boje. Nejasno se svesni opšteg utiska, tu i tamo vam pažnju privuče nešto posebno. Ne tražite mahovinu na kori drveta kako bi saznali gde je sever, osim ako se niste izgubili. Ne premeravate cvetnu livadu, osim ako niste geometar. Našavši se u lepoj zgradi ne razmišljate o nosivosti lifta u njoj.

Tako je i kad se nastanite u nekom muzičkom komadu. Ne udubljujte se previše.

Srećan 90ti, i da si nam živ iz drav.

Da li je znanje roba? Neverujem. Znanje je suvise svuda da bi bio roba. Kao na primer vazduh ili sunceva svetlost. Do znanja se danas, zahvaljujuci znanju, stize lakse nego ikada u ljudskoj istoriji. Dok je nekada bilo potrebno, recimo, potegnuti na opasan i skup put u daleku Aleksandriju da bi se citala kakva knjiga, danas je potrebno uloziti oko 100 dolara, koliko kosta recimo - prosecan Kindle.

Knjige se mogu naci besplatno, uciti se, kao i ploviti, mora i moze. 

Mala digresija u banatsko. Moj komsija Pishta je recimo majstor vocarstva. Da ima Nobela za orezivanje i kalemljene - ukinuli bi ga, jer bi ga Pishta svake godine dobijao. Toliko je dobar. Ono sto je zanimljivo je da Pista nema ni dana vise od srednje mashinske skole. Sve sto zna naucio je gledajuci i citajuci, na svoju ruku - besplatno.

Čestitam praznik rada, sa željom da ih podsetim na reči cele pesme.

   Otoplilo je. Ne prija, ali šta da radim.Valja se prilagodjavati. Ceo život se prilagodjavam i od tog silnog pristizanja čini mi se da nisam ništa dostigao. Nešto se kao samo predalo, nije htelo da beži, ostalo još jurcam po okolini glave i grudi, spolja i iznutra, pokušavam da se pronadjem i spojim ako ikako može u nedovršenu sliku, mozaik sa napuklim delovima, u reč, i sa više reči da namamim smisao, da mu ja kažem šta mislim o tome i tome. Sve se razularilo, raštimovalo, počelo da peva svoju pesmu i nikad se nisam toga uplašio kao do pre koju godinu shvativši