Mi oduvek izgleda imamo problem sa istorijom ili je sami ne razumemo ili mislimo da drugi ne razumeju, pa tako unapred brinemo kako će iduća godina biti sva u znaku revizije istorije s ciljem da će neki “radi svoje amnestije” optužiti Srbiju kao krivca za 1.svetski rat, a Gavrila Principa kao teroristu i izazivača rata. A onda, imamo kao zabrinute političare, istoričare i javne radnike kako se moramo pripremiti za odbranu od još jedne agresije, a oni su upravo ti koji će nas odbraniti.

Nadam se da u Evropi ima dovoljno ozbiljnih istoriča i obrazovanih političara koji znaju kako je došlo do 1.svetskog rata, a verujem da ne postoji nikakva zavera da se Srbija ponovo optuži kao eto imperija koja je izazvala rat. Polazeći od tog ubeđenja, mislim da Srbija uopšte ne treba da obraća pažnju na pojedinačne manje poznate istoričarei i medije i njihove meditacije o tome. Takođe mislim da ne stoji teza da je npr. Nemačkoj baš stalo da se toliko kao država blamira da, “radi umanjenja odgovornosti ondašnje Nemačke”, zvanično udari medijsku i političku hajku na Srbiju kao krivca.

Jednostavno, Srbija nije krivac već žrtva tog rata, Gavrilo Princip nije terorista več pripadnik jedne oslobodilačke organizacije koja se zalagala za oslobođenje okupirane zemlje.

Svakome kome nije jasno o čemu se radi poslao bih tekst koji je napisao akademik Muhamed Filipović - em je čovek naučnik, em Bošnjak, em Sarajlija, em nije Srbin, em je naučno i istorijski pošten i objektivan. Evo tog teksta:

Kompjuterska poezija

Čitam u kulturnom dodatku Politike od 5. avgusta 2017.

Tekst Milana Mišića

"Može li poezija da se piše na kompjuteru"

Naglašavam datum ne bez razloga

Naravno da može

Evo ja je tako pišem, sednem za svoj Mek i kad osetim potrebu, želju i mogućnost

Krenem da pišem

Da se razumemo

Nije to neka naročita poezija

Ali

Jeste poezija

Zašto jeste, ko je odredio da jeste, pitate se vi, moji verni čitaoci

Vi koji čitate sve što

Evo, penjem se Judejom, u našu večnu i neotuđivu Prestonicu, staru Jeru. Idem na šljaku, klasika krug, gora Sion, prijem u Patrijaršiji, Maslinska gora, Getsimanski vrt i šakape do Golgote i Groba Gospodnjeg.

Savez izviđača Srbije ušao je u godinu jubileja. Ove godine, slavimo 100 godina od formiranja prvih skautskih jedinica u Srbiji, koja je kao jedna od prvih zemalja u svetu i osnivač Svetske organizacije skautskog pokreta.

Moj sin je kao klinac od četiri, pet godina, na izlizano, ordinarno, uobičajeno pitanje baba, deda, stričeva, ujaka i ostale nam uže i šire rodbine i prijatelja: Šta bi voleo da budeš kad porasteš?, odgovarao: Kad porastem, biću Baja Patak.

Dete bilo vizionar! Ukapiralo još pre trideset godina da je biti Tajkun, najbolje od najboljeg što se može biti u, tada još SFRJ a sada u Srbiji. Smejali se mi i rodbina,

5.10.2000. 

Nisam bila na stvaranju. Ne volim barikadnu istoriju. Tačnije: u Istoriju nisam više verovala. Sedela sam kod kuće, i gledala kako se ponašaju: vernici?

Pomalo depresivna ne)radnja, priznajem. Iako ni u depresiju ne verujem: Ako želiš da budeš dobro, uvek ima načina. Uprkos (Istoriji. Uprkos verovanju da nema uvek.

Znate li onu dečiju pričicu (s poukom) o grupi ljudi koja sedi oko bogate trpeze i niko ne može jesti jer ne mogu da saviju ruke u laktovima, pa stoga ne mogu prineti hranu ustima? I sede gladni sve dok neko ne kaže:"Sa ispravljenim laktovima, ne možemo nahraniti sebe, ali možemo one kraj sebe". Posle toga su svi bili siti, sve što je bilo potrebno jeste pomisliti i na druge, ne biti sebičan, nahraniti drugog, a kad svi to urade oko trpeze više nema gladnih.

i ovdašnja, tada pretežno komunistička, ekipa je takođe bila zauzeta proslavama i proglašenjima. 29. novembra 1947. u sedištu UN u njujorku izglasana je rezolucija kojom je omogućeno izraelu da uspostavi državnost. kao posledica strašne humanitarne krize koja je u to doba zadesila evropske jevreje, i umešnošću jevrejskog lobija, prevashodno u americi, izdejstvovana je 33:13 odluka o podeli tadašnje britanske palestine, sa deset uzdržanih - među kojima je bila i titova jugoslavija.

uzdržanost druga tita, starog sir olivera, nije međutim sprečila jugoslovenskog vođu da doturi izraelcima oružje, kupljeno u čehoslovačkoj, i zatim protureno vozovima do beograda i šibenika, i potom brodom do obala nove države na mediteranu, poplavljene tada u ratni sukob.

sedamdeset četiri godine posle smrti roberta džonsona,
pre neki dan, folk alliance international mu je dodelila priznanje
za doprinos baštini, sa ovim obrazloženjem: