Ko sluša radio, sebe je obdario

Tokom proteklih 10 godina u emisiji "MUĆNI GLAVOM" gostovalo je mnogo zanimljivih ljudi, od satiričara i građanskih aktivista do uličnih svirača i političara.

U moru tekstova tipa "ko (nam) je kriv?" i sličnim (pesimističnim) naklapanjima o 5. oktobru, evo

Jednom, davno, živeo je kralj Mida, koji je sve što dotakne pretvarao u zlato i zbog toga je bio vrlo nesrećan. Mnogo godina kasnije, totalitaristi meke i tvrde opcije su mnoge stvari kojih se dotaknu pretvarali u sranje i to ih činilo osobito srećnim i uspešnim. Lenjin je tako proglašavanjem filma za najvažniju umetnost (OK, to je Ejzenštajnu dalo šansu da napravi remek dela) razbuktao agit-prop produkciju šodera u umetničkoj njivi koja je dzikljala pod kišobranom države, alave da i preko umetnosti mazne još neki poen za sebe.

Krenuo sam da nahranim mačke.

Papričice koje sam juče rasadio čekaju da ih zalijem.

Pristavio sam pasulj da se kuva. I dok čekam da provri i da smanjim temperaturu htedoh da kažem da se osećam po malo čudno.

"Narodu ste srpskom darivali srce" piše na grobu dr Elizabet Ros, lekarke i velike humanitarke iz Edinburga, sahranjene u Kragujevcu. Ona je bila samo jedna od preko 600 pripadnika britanskim medicinskih misija koji su tokom Prvog svetskog rata došli u Srbiju da vojsci i građanima pruže neophodnu pomoć u tim teškim trenucima. Među tih 600 dobrovoljki i dobrovoljaca, veliki broj ih je bio iz Škotske. Jedan broj njih je nakon rata i nastavio da živi u Srbiji, pomažući joj da se ponovo uzdigne nakon ratnih razaranja. Doktorka Evelina Haverfild, koja je u Bajinoj Bašti osnovala sirotište je, u znak zahvalnosti, sahranjena u porti tamošnje crkve, što predstavlja veliku počast. Njihova hrabrost i humanost utkane su u samo srž odnosa naših država.

sledi film "Prošlost traje zauvek"