Manje od sto godina trebalo nam je da dođemo do toga da bi Dobrica Ćosić, da je živ, mogao bez mnogo muke da napiše novi roman sa ovakvim naslovom, hiperrealistički opisujući Srbiju u drugoj deceniji dvadesetprvog veka.

Dve slike koje govore više od dve hiljade reči. O Srbiji ali i o svetu u kome živimo i o Evropi kojoj težimo. 

 

позамашан део нашег живота остаје анониман тако и указ овај извиван је из несанице зарад наслућене музике метронома у главими која повезује маам дисхармоније халуцинанатних призора са оним заумним , те је с'тога пријемчљива , к'о чичак.

Politika je čudo. Sećanje na 24 decembar 1996, ne sme da umre.

Vuk dlaku menja, ali ćud nikada. (narodna izreka) 

Prije trideset godina ( i 2 mjeseca) izašao je prvi, istoimeni,  album Red Hot Chili Peppers-a. A prije otprilike 15 godina, RHCP su za mene prestali da postoje, objavivši Californication, njihov sedmi studijski album. Bio je to početak iskliznuća benda u nekakvu komercijalno-zaslađenu, tugaljivu, pop šemu. U međuvremenu, RHCP su postali jedan od najkomercijalnih rok bendova sa preko 80 miliona prodatih (raz)nosača zvuka.

Želim da se ovaj post shvati kao poziv da se narodu kaže istina o svemu, ništa ne idealizovati ni satanizovati, jednostavno ne lagati narod i omladinu radi uskostranačkih interesa.

Nije mi namera da ovo bude uvod u izanđalu raspravu o četnicima i partizanima već da ukažem na neprimerno prećutkivanje istorijskih činjenica i nemušto saopštavanje kako je Srbija odana antifašizmu, kako je dala ogroman doprinos borbi protiv fašizma, a da se izbegava svako pominjanje Narodnooslobodilačke vojske  i partizana. Srbija više zvanično nema ni Dan ustanka pa koje su se to onda snage niotkud pojavile i dale doprinos pobedi nad fašizmom?

 

Eto, juče je obeležena 67.godišnjica oslobođenja glavnog  grada  Srbije u 2.svetskom ratu.

Izveštaj o tome RTS pokaza u 31 minutu udarnog dnevnika ,a gradska TV STB u 16-oj minuti udarnih vesti.

Znate ono kad zena plavog oka i rascepljene usne sedne pored Coveka Svog Zivota i krene da prica kako je sa njihovim brakom sve u redu, a da njen muz sve radi za njeno dobro? Niti ona njemu zamera sto je on alkos i nasilnik, niti sto je latentni homic ili/i emotivno nedojebani edipovac.  Samari i pesnice po njenom licu najbolje svedoce o skladu te veze dvoje lepih, ali tranzicijom sjebanih ljudi. Ne bi on, al eto - tranzicija.

Ova urbana polubajka bavi se slicnom temom.

 

Nasoj Jelici Greganovic je danas rodjendan!

 

Poklanjam ti Jejo ovog lepog plisanog zeku, a znas da ti od srca zeli sve najlepse, pre svega zdravlja, tebi i tvojoj divnoj porodici!

 

Evo blogodrugari, slobodno ostavite zelje i poklone, Jelica ce ih vec sigurno naci ;-)

U moru tekstova tipa "ko (nam) je kriv?" i sličnim (pesimističnim) naklapanjima o 5. oktobru, evo

AleXandar Lambros

Nije lako objasniti prirodu najpoznatijeg filmskog festivala na svetu. Neprestane žurke, poslovni krem svetske filmske industrije, parada taštine, porno starlete, milioneri, jahte u luci, proslavljena rediteljska i glumačka imena rame uz rame sa potpunim anonimusima iz zemalja čije koordinate morate proveriti na mapi. To vam je Kan, elitan i demokratičan istovremeno. Ove godine slavi 65. rođendan. Osnovan je 1939. ali 1948. i 1950. nije održan zbog finansijskih problema. Dođe čoveku danas da se na ovo slatko nasmeje. Tako da, kad se oduzmu i ratne godine, ovog maja festival u Kanu slavi 65. rođendan. A plakata na kojoj Merilin duva svečicu na torti - dirljiva, glamurozna, frivolna, sve to - nije mogla bolje da u jednoj slici oslika duh festivala.