U povodu obeležavanja Dana Mladosti, NVO BuBe poziva sadašnje i kandidate za članstvo da se okupe na proslavi u Klubu ljubitelja radnih akcija "Korčagin", Ćirila i Metodija 2a.

jedan od razloga zasto relativno lako komuniciram sa masinama lezi u cinjenici da sam prihvatio da one uvek urade upravo ono sto im kazemo da urade. rezultat te komunikacije cesto nije onakav kakav bi mi zeleli ali krivica ne lezi na masinama. to sto sam ja zeleo da nastavim pravo po kolovozu nije ni u kakvoj korelaciji sa cinjenicom da sam sleteo sa puta. vise sa time sto sam okrenuo volan dok sam pokusavao da dohvatim telefon koji mi je pao ispod sedista. naravno, cesto ima "bagova" koji prouzrukuju greske u komunikaciji (kvarovi na sistemima) ali za potrebe ovog teksta pokusajmo da pojednostavimo pristup.

dakle cesto postoji razlika u onome sto je trazeno i onome sto se mislilo da se trazilo. sta hocu reci? pa na primer, odazivajuci se na ljubazni poziv onoga ciji se poziv ne odbija, da je 5. oktobra trazeno nesto sto se u principu i dobilo - bolji zivot.

Pre par dana mi je bila dvadesetogodišnjica otkako sam samostalno, uz pomoć ključa odredio svoju prvu vrstu. Može biti da sam ih i nešto duže posmatrao, no, najstarija zabeležena identifikacija odnosi se na crnoglavu grmušu i nosi datum 23.4.1991... i još se sećam tog trenutka :)

U ponedeljak 23. septembra 2002. tadasnji premijer Srbije i predsednik DS Zoran Djindjic je gostovao  na americkom kanalu PBS . 

Njegov domacin Charlie Roze, izmedju ostalog upitao je Djindjica, sta je buducnost Srbije?

Da bude deo zapadne civilizacije, odgovorio je tadasnji premijer Srbije i nastavio: Da ne bude izmedju, da ne  izmisljamo neki treci put, da  prekinemo sa experimentisanjem ...

Ne sjecam se, a ispravite ako gresim, da je  ijedan srpski politicar od uticaja ovako   jasno oznacio zapad  kao cilj srpske spoljne politike.

Gost-autor: Michael Petković 

Danas američki MTV puni 29 godina postojanja na svetskoj medijskoj sceni. Budući da je u slučaju MTV-a reč o kultnom simbolu koji prati i učestvuje u oblikovanju kulture mladih širom planete, red je da o njemu navedem barem nekoliko osnovnih činjenica.

Deset godina mamurluka*

Moram da se pohvalim, jako sam ponosna.

Večeras Jugoslovensko dramsko pozorište slavi sedamdeset godina postojanja. Premijerom predstave kojom je i počelo svoj rad – »Kralj na Betajnovi«, Ivana Cankara.

Naravno da su studenti u pravu, drugačije ne može biti. Samo, šta hoće? Bemliga ako oni i sami znaju. Ali hoće. Nešto. Za početak - makar po sendvič.

Nema veze, malo ćemo da protestujemo, svako iz svojih razloga (khm, evo Sandžak, na primer, čuvena akademska i demokratska sredina). A onda će drug Tito da kaže da su studenti u pravu i biće Kozaračko kolo. Dobro, Kozara je sad u inostranstvu. Neka bidne moravac.

Autor: Stefan Basarić, student srpske književnosti i jezika

1/5 Obućar

Donekle slično Velikoj Britaniji uoči Prvog svetskog rata, i ja sam pomalo oklevao sa uključivanjem u diskusiju o revizionizmu, sa nadom da moje učešće neće ni biti potrebno.

Ipak, postoje dva razloga zbog kojih sada ovo pišem: prvo, želeo bih da podržim stav da je diskusija zasnovana na činjenicama dobra za svako društvo; drugo, postoji mnogo pozitivnih priča iz doba rata za koje mislim da zaslužuju da budu ispričane tokom obeležavanja ove godišnjice.